Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:15
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2001, br. 40-41, str. 64-80
Čuveno rimsko ius liberorum
Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet
Ključne reči: Lex Iulia et Papia; Leges caducariae; ius liberorum; ius trium liberorum; caduca; capacitas; caelibes; orbi; patres; patres solitarii
Sažetak
Predmet ovoga rada predstavlja kratak osvrt na karakter i sadržinu rimskog ius liberorum, prava koje se sticalo preko dece, tj. prava koje je podrazumevalo niz privilegija onih koji imaju bračnu decu. Definisano je kroz dva zakona Oktavijana Avgusta, koje izvori najčešće pominju kao lex Iulia et Papia, a u literaturi se pominju i kao Kadukarni zakoni. Kroz zakone se težilo podizanju nataliteta u višim slojevima rimskog društva (i to iz brakova sklopljenih shodno propisima pomenutih zakona), kako bi se obezbedili dostojni potomci Rimljana koji bi nastavili uspešan život Imperije. Od građana se, generalno gledano, zahtevao brak i potomstvo, što je donosilo određene privilegije. U tom smislu zakoni definišu četiri kategorije lica caelibes (neženje); orbi (oženjeni bez dece); patres (oženjeni roditelji bračne dece); patres solitarii (roditelji čiji brak je prestao). Ius liberorum u punom smislu imali su patres. Ius liberorum se često pominje i kao ius trium liberorum (pravo preko troje dece), ali je netačna konstatacija da je ženi uvek bio potrebno troje dece, a muškarcu uvek dovoljno samo jedno. Pravo podrazumeva brojna ovlašćenja, koja se stiču zahvaljujući bračnoj deci a koja se mogu svesti na sledeća: sposobnost testamentalnog nasleđivanja (capacitas) između supružnika, kao i prema licima izvan kruga srodnika prednost patres pri izboru na javne funkcije; oslobađanje žene od tutorstva pravo patres (i matres) na caudca, dobra koja nisu mogli naslediti oni nepokorni zakonima (po kojima je i usledio naziv zakona); kasnije, kroz SC Tertulianum, pravo žene da nasledi decu; konačno, prednosti pri nasleđivanju imovine oslobođenika. Izneta zapažanja, iako sasvim sumarna, ukazuju na veliki značaj ovog instituta. Njegov značaj se ne ogleda samo u upoznavanju istorije prava već i u uočavanju pokušaja da se kroz pravo, na stimulativan način, reše tako važni i složeni društveni problemi kakav je bio problem nataliteta (željenog tj. odgovarajućeg) u višim slojevima rimskog društva.
Reference
*** (1976) The Augustan laws on family relation. Budapest: Academiai Kiado, II
Ajzner, B., Horvat, M. (1948) Rimsko pravo. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske
Aranđelović, D.Ž. (1913) Rasprave iz privatnog prava. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona
Astolfi, R. (1970) La lex Iulia et Papia. Padova
Astolfi, R. (1986) La lex Iulia et Papia. Padova
Atkinson, K. (1966) The purpose of the manumission law of Augustus. u: The iris jurist, Dublin, str. 356-374
Besnier, R. (1949) L'application des lois cédulaires d' Auguste d'après le gnomon de l'idiologue. RIDA, str. 93-118
Girard, P.F. (1918) Manuel élémentaire de droit romain. Paris
Heineccius, Io.Gottl. (1778) Ad legem Iuliam et Papiam Poppaeam commentarius. Lipsiae
Jovanović, M. (1994) Avgustovo bračno zakonodavstvo - kadukarni zakoni. Beograd: Pravni fakultet, doktorska disertacija
Justinian, G. (1982) Institucije. Beograd: Nolit
Mladenović, M.V. (1964) Razvod braka. Beograd
Plinije Gaj, Mlađi (1982) Pisma. Beograd: Srpska književna zadruga
Trankvil Svetonije, Gaj (1978) Dvanaest rimskih careva / Suetoni Tranquilli: De vita caesarum. Zagreb: Naprijed
Ulpianus, Domitius (1987) Knjiga Regula. Zagreb: VPA
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni članak
objavljen u SCIndeksu: 27.10.2008.

Povezani članci