Akcije

Ekonomika poljoprivrede
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2005, vol. 52, br. 1, str. 3-12
Socijalna ekologija i selo
Beograd
Sažetak
Selo je najstariji oblik ljudskog naselja i bilo je podložno stalnim promenama. Te promene su, u osnovi bile prouzrokovane promenama u sadržaju i karakteru poljoprivrednog rada, budući da je poljoprivreda bila, i ostala osnovna delatnost sela kao naselja i seoskog načina života. Sa naučno-tehnološkom revolucijom, a naročito od sredine prošlog veka došlo je do promena u poljoprivrednoj delatnosti njenom mehanizacijom i hemizacijom, što se odnosilo na sadržaj i karakter rada u poljoprivredi, ali i na neusaglašenost tog procesa sa ekološkim faktorima. I u poljoprivrednoj proizvodnji, koja postaje industrijska, dolazi do rizika. Tri su osnovna rizika: rizik od narušavanja ekološke ravnoteže, rizik ugrožavanja integriteta učesnika u procesu rada i rizik korišćenja poljoprivrednih proizvoda. Autor u radu razmatra uzroke i posledice ovih rizika i ukazuje na puteve zaštite od njih: ekologizacijom poljoprivredne proizvodnje i razvojem ekološke svesti svih subjekata koji koncipiraju i ostvaruju industrijsku poljoprivrednu proizvodnju. Sva razmatranja u radu autor vrši sa stanovišta socijalne ekologije, čiji predmet detaljno određuje, ukratko kao posebne sociologije koja sa sociološkog stanovišta proučava ekološke probleme, tačnije probleme zaštite životne sredine, pa i stanovišta njenog narušavanja industrijalizovanom poljoprivrednom proizvodnjom.
Reference
Bek, U. (2001) Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić
Cvijić, J. (2000) Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti
Đorđević, J. (2000) Poimanje prirode u delima Dragoljuba Jovanovića. Niš: Komrenski sociološki susreti
Friedmann, G., Naville, P. (1972) Sociologija rada. Sarajevo: Veselin Masleša
Jovanović, D. (1970) Vedrina. Beograd: D. Jovanović
Lukić, R. (2000) u: Cvijić Jovan [ur.] Balkansko poluostrvo, Beograd: Srpska Akademija nauka i umetnosti, str. 8
Major, F. (1991) Sutra je uvek kasno. Beograd: Jugoslovenska revija
Marković, D.Ž. (1998) Problemi humanizacije rada i ekološka bezbednost u poljoprivredi. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 3-4, str. 189-201
Marković, D.Ž. (2003) Integracioni procesi u Evropi i ekologizacija poljoprivredne proizvodnje. u: Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Beograd, str. 30-36
Marković, D.Ž. (2001) Etičeskij aspekt ekologizacii novyh tehnologij. u: Trudov 'Savremenye problemy civilizacii', Moskva: MNEPU, str. 109-116
Marković, D.Ž. (1996) Nove tehnologije i tehnološki rizik. u: Nove tehnologije i bezbedan rad, Zbornik radova XXI međunarodnog savetovanja, Niš, str. 5-15
Marković, D.Ž. (1981) Međusobna povezanost zaštite životne i radne sredine. u: Nikolić Gojko [ur.] Čovek, društvo, životna sredina, Zbornik radova, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU, str. 41-45
Marković, D.Ž. (1997) Zemljoradnici - subjekti ekološke politike. u: Balkansko selo u promenama i regionalni i ruralni razvoj, Beograd, str. 486-490
Marković, D.Ž. (2001) Opšta sociologija. Niš: Prosveta
Marković, D.Ž. (2001) Socijalna ekologija. Niš: Prosveta
Marković, D.Ž. (2001) Sociologija bezbednog rada. Beograd, itd: Prosveta, Izabrana delo, knjiga III
Marković, D.Ž. (1999) Sociološki aspekt humanizacije rada u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Traktori i pogonske mašine, 1, str. 135-142
Ranđelović, V.S. (1988) Ekonomika poljoprivrede. Beograd: Poljoprivredni fakultet
Suhorkova, S.M. (1998) Ëkologičeskaja kul'tura i ëkologo-ëkonomičeskoe obrazovanie. u: Ëkologičeskaja kul'tura i obrazovanie - opyt Rossii i Jugoslavii, Moskva: Meždunarodnaja akademiaja nauk, str. 215
Tesla, N. (1995) Članci. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Knj. 1
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 08.09.2007.