Na kraju bismo istakli nekoliko glavih stavova, odnosno rezultata izlaganja u ovom napisu. Ekonomski i računovodstveni koncept dobitka, bazično slični po tome što su za svog imaoca vrednosni prirast u toku perioda koji može potrošiti pod uslovom očuvanja početnog imetka (bogatstva), razlikuju se po tome što prvi neguje ex ante pristup u merenju početnog i krajnjeg imetka (konkretnije kapitala) na osnovu očekivanih budućih priliva vrednosti, a drugi se drži merenja istih po prethodno verifikovanim vrednostima, što je ex post pristup. U metodološkom pogledu računovodstveni koncept dobitka je snažno odmakao zamenivši naknadno merenje dobitka poređenjem kapitala s kraja i početka perioda transakcionim računovodstvenim konceptom dobitka, odnosno izdvajanjem iz kapitala računa dobitka i gubitka (bilansa uspeha), obezbedivši tako direktno računanje dobitka sučeljavanjem prihoda i rashoda kako oni nastaju. Time nije napušten, već samo razvijen ishodišni koncept dobitka kao prirasta bogatstva za njegovog vlasnika, po čemu je blizak ekonomskom koncpetu dobitka. Zato, umesto, ponekad vrlo izraženog, konfrontiranja ekonomskog i računovodstvenog koncepta dobitka, zastupamo tezu da se radi o komplementarnim, a ne nipošto međusobno isključivim, konceptima dobitka. Ovo pogotovo ako se ima u vidu da računovodstveno merenje dobitka nije ograničeno samo na račun prošlosti (finansijsko računovodstvo sa finansijskim izveštavanjem i svojim ogromnim značajem do koga, uvek pa i u ovom napisu, veoma držimo), već prošireno i na račune budućnosti preduzeća (upravljačko računovodstvo koje se, u svom delu koji nazivamo planiranjem i kontrolom performansi obilato služi projektovanim finansijskim izveštajima). Dobitne performanse, protegnute na dugi rok, su ne samo član, već i polazišna finansijska perspektiva među četiri poznate perspektive (ostale tri su perspektiva potrošača, procesna perspektiva i perspektiva učenja i rasta), odnosno uravnotežene mape performansi kao okvira formulisanja strategijskih ciljeva. Njihova realizacija zahteva od menadžmenta veoma pažljivo strategijsko i operativno planiranje i kontrolu performansi, među njima i dobitnih kao vodećih. A to, po poznatoj sintagmi da je pod kontrolom samo ono što je mereno i nagrađeno, nameće preku potrebu merenja performansi. Ako se ičemu može pripisati moć integralnog merenja performansi, onda je to računovodstvo, sa obračunsko-izveštajnim zaduženjima u fazi ostvarenja preduzeća kao celine u godišnjim, polugodišnjim ili i tromesečnim intervalima prevashodno za potrebe eksternih stejkholdera (finansijsko računovodstvo) i sa obračunsko-izveštajnim zadacima, i u fazi planiranja i u fazi ostvarenja, i za preduzeće kao celinu i na divizionalnoj i još analitičnoj osnovi, i periodično i po projektima, i u dužim i u kraćim vremenskim intervalima od pomenutih, itd. (upravljačko računovodstvo). Među tim performansama su, naravno, i dobitne performanse kojima se ovde bavimo i koje nikada ne smemo odvajati od tesno povezanih performansi u domenu finansijskog položaja i tokova gotovine preduzeća. U tom smislu valja i tumačiti u tekstu predstavljene uloge dobitka kao strategijske i operativne ciljne funkcije, mere uspeha menadžmenta, poreske osnovice, okvira politike dividendi i akumuliranja dobitka, podloge procena budućih prinosa investitorima, podloge ocena dugoročne finansijske sigurnosti kompanija, podloge evaluacije prošlih i budućih odluka menadžmenta, informacione podloge koncipiranja i primene bonus planova kompanije i važne informacione podloge za aktivnosti regulatornih tela. Predstavljanje ključnih instrumenata i informacionih proizvoda analize dobitnih performansi preduzeća (i drugih dobitnih organizacija), svrstanih u tri osnovne grupe, i to: racia dobitnosti prihoda, racia prinosa na imovinu i kapital i racia prinosa akcionarima, upućuje nas na zaključak o kardinalnoj ulozi dobitka preduzeća, investicionih i profitnih centara i užih aspekata decentralizacije (programski, tržišni, distributivni i drugi aspekti) u oceni, planiranju i kontroli njihovog uspeha i konkurentske pozicije. Opravdano isticanje te uloge dovelo nas je do postavljanja pitanja vrednosnog kvaliteta dobitka, kao presudnog pitanja za njegovu informacionu ulogu i ulogu predmeta upravljačkih, poreskih i investitorskih dispozicija, čime ćemo se u narednim napisima u okviru ove publikacije posebno baviti.