Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
1998, vol. 22, br. 1-2, str. 67-84
Filozofija Plotina iz Likopolisa
Ključne reči: novoplatonovac; Jedno; Dobro; politeist; teodiceja
Sažetak
Plotin je novoplatonovac iz škole u Aleksandriji. Njegova filozofija je sinteza Platonove i Aristotelove filozofije. Bio je pod uticajem novopitagorovstva, stoicizma i Filona iz Aleksandrije. U osnovu svog sistema filozofije postavio je 'Jedno', koje je pozitivno odredio kao 'Dobro', ali je inače smatrao da je neizrecivo, a ipak saznatljivo putem ekstaze i kroz svoje posledice. Iz 'Jednoga' najpre emancijom nastaje 'Um' (Logos) i celo područje ideja i oblika kao bića. Tvoračka moć 'Jednoga' ispoljava se delotvornošću 'Uma', iz čega nastaje 'duša sveta', a iz nje svet kao celina i sve pojedinačne duše. Sva tela su sinteze oblika i amorfne materije. Sva živa bića su prožeta dušom. Iako je njegovo učenje blisko hrišćanstvu, Plotin je bio politeist i verovao je da su nebeska tela bogovi. Ali vrhovnim bogom smatrao je 'Jedno', tvrdeći da ono ne poseduje mišljenje ni svest, niti ima potrebe za bilo čim, budući savršeno. Suštinu čoveka po Plotinu čini duša. Telo je za nju zatvor i okov, koji duša želi da napusti, radi sjedinjenja s bogom. Pod uticajem tela duša postaje grešna i za to ispašta, ali ne može propasti, jer je večna. Pojedinačne duše su 'poslednji bogovi'. Plotinov sistem sadrži: ontologiju, gnoseologiju, aksiologiju, etiku i estetiku, ali sve je to stopljeno u jednu celinu iz koje ih je teško izdvojiti. Autor izlaže u ovom članku osnovna učenja Plotina, uz kritiku i ocenu njihove vrednosti. Na kraju on pokazuje da je Plotin filozofiju shvatio kao teodiceju i sredstvo za spasenje duše, kao i da iz njegove dijalektike shvaćene kao sastavni deo filozofije kasnije nastaje tzv. 'negativna teologija'.
Reference
Aleksandrov, G.F., Marković, M., ur. (1948) Istorija filozofije. Beograd: Kultura
Aristotel (1960) Metafizika. Beograd: Kultura
Aristotel (1948) O pesničkoj umetnosti. Beograd: Naučna knjiga
Bošnjak, B. (1957) Filozofija od Aristotela do renesanse - i odabrani tekstovi filozofa. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske
Everet-Gilbert, K., Kun, H. (1969) Istorija estetike. Beograd, itd: Kultura
Hegel, G.V. (1964) Istorija filozofije. Beograd, itd: Kultura
Platon (1957) Država. Beograd: Kultura
Platon (1959) Parmenid. Beograd: Kultura
Plotin (1984) Eneade. Beograd: Književne novine, I-II, III, IV, V, VI
Wittgenstein, L. (1987) Tractatus logico-philosophicus. Sarajevo: Veselin Masleša
Zaječaranović, G.J. (1971) Dijalektika nemačke klasične filozofije. Novi Sad: Kulturni centar
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

Belgrade Philosop Ann (1996)
Hegel - filozofija i dokument istorije - govor i pismo, opažanje i sećanje
Đurić Drago

Andragoške studije (1995)
Pojava i rani razvoj ideja o permanentnom obrazovanju
Ceković-Popović Katarina R.

Zb Učitelj fak Užice (2002)
Filozofija i umetnost - večno vraćanje biću
Erić Milomir

prikaži sve [159]