Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2016, vol. 54, br. 7-9, str. 390-403
Fotografija kao autorsko delo
Apelacioni sud u Beogradu
Ključne reči: fotografsko delo; duhovna tvorevina; fotografija; nematerijalna šteta; tarifiranje povrede prava
Sažetak
Shvatanje da Zakon o autorskim i srodnim pravima štiti svako fotografsko delo, pa i ono koje nije nastalo kao rezultat duhovne tvorevine čoveka, direktno je suprotstavljeno odredbi člana 2, stav 1, tačka 9. i članu 9. tog zakona, jer za fotografiju, kao autorsko delo, Zakon predviđa isti uslov da je nastala kao intelektualna tvorevina čoveka. Stoga se pitanje da li je fotografija ipso facto autorsko delo mora posmatrati u kontekstu navedenog zakona kao celine, ciljnim tumačenjem onoga što je zakonodavac želeo da zaštiti. Nije u duhu Zakona o autorskim i srodnim pravima da kao autorsko delo bude zaštićen običan proizvod tehnike, bez originalnog doprinosa ljudskog uma. Da li je fotografija autorsko delo, u konkretnom slučaju može se utvrditi putem veštačenja, ali da bi postojalo autorsko delo, osnovno je da je kreirano ljudskim intelektom, a ne da ga je stvorio slučaj, aparat itd. Fotografija je autorsko delo pod istim uslovima koji važe za ostala autorska dela, te je jedinstvena i dužina roka trajanja zaštite po Zakonu. Za nastanak nematerijalne štete, nužno je da duševne bolove i/ili strah, kao njene vidove, pretrpi autor koji zbog povrede moralnog autorskog prava, i to u svim zakonom priznatim oblicima, pretenduje na novčanu naknadu. Istovremeno, sama povreda autorskog prava nije dovoljan uslov za novčanu naknadu štete, a po tom osnovu dosuđena naknada vodi 'tarifiranju povrede prava', što nije u duhu Zakona o obligacionim odnosima.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 15.07.2016.

Povezani članci

Nema povezanih članaka