Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2012, vol. 18, br. 1-2, str. 36-39
Brzina stizanja beogradske ekipe Hitne pomoći do pacijenta kod poziva procenjenih kao drugi red hitnosti
Dom zdravlja, Svilajnac

e-adresasvetlanacecavr@gmail.com
Ključne reči: stizanja do bolesnika; Hitna pomoć Beograd; drugi red hitnosti
Sažetak
U ovom radu analizirano je za koje vreme jedna ekipa beogradske Hitne pomoći stigne do bolesnika kada dobije nalog za intervenciju koji je procenjen kao drugi red hitnosti. Smanjenje vremena stizanja do pacijenta povećava šansu pacijenta da preživi, ali povećava i mogući broj intervencija jedne ekipe Hitne pomoći tokom jednog radnog dana. Opšti zaključak ove analize je da postoji određeni prostor za skraćenje vremena intervencije i za povećanje efikasnosti, uzimajući u obzir sva ograničenja koja su identifikovana na nivou posmatrane ekipe Hitne pomoći. Podaci su dobijeni na osnovu višemesečnog istraživanja tokom koga je beleženo vreme za koje se stiže kod bolesnika. To vreme se definiše kao period od primanja poziva do stizanja na lice mesta kada se bolesnik vidi, ili na lice mesta gde je bolesnik bio a sada ga nema (odvezen, otišao itd). Od analiziranih 130 poziva, minimalno vreme stizanja do pacijenta je bilo 4 minuta a maksimalno vreme 24 minuta. Srednja vrednost svih vremena stizanja do pacijenata je 11,43 minuta, dok je najčešće vreme stizanja do pacijenata bilo 7, odnosno 11 minuta.
Reference
Bigdeli, M., Khorasani-Zavareh, D., Mohammadi, R. (2010) Pre-hospital care time intervals among victims of road traffic injuries in Iran. A cross-sectional study. BMC Public Health, 10(1): 406
Breen, N. (2000) A national census of ambulance response times to emergency calls in Ireland. Emergency Medicine Journal, 17(6): 392-395
Grossman, D.C., Kim, A., Macdonald, S.C., Klein, P., Copass, M.K., Maier, R.V. (1997) Urban-rural differences in prehospital care of major trauma. Journal of trauma, 42(4): 723-9
Newgard, C.D., Schmicker, R.H., Hedges, J.R., Trickett, J.P., Davis, D.P., Bulger, E.M., Aufderheide, T.P., Minei, J.P., Hata, S.J., Gubler, D.K., Brown, T.B., Yelle, J., Bardarson, B., Nichol, G. (2010) Emergency medical services intervals and survival in trauma: Assessment of the 'golden hour' in a North American prospective cohort. Annals of emergency medicine, 55(3): 235-246.e4
Pell, J.P. (2001) Effect of reducing ambulance response times on deaths from out of hospital cardiac arrest: Cohort study. BMJ, 322(7299): 1385-1388
Sasaki, S., Comber, A.J., Suzuki, H., Brunsdon, C. (2010) Using genetic algorithms to optimise current and future health planning - the example of ambulance locations. International Journal of Health Geographics, 9(1): 4
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
objavljen u SCIndeksu: 22.03.2013.