Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Muzički talas
2014, vol. 20, br. 43, str. 44-64
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak

Kako narativ može biti muzikalan? Koliko muzikalan može biti narativ?
Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičkih umetnosti

e-adresa: mzatkali@eunet.rs

Sažetak

Narativna književnost i muzika, kao vidovi umetnosti, dele niz zajedničkih karakteristika, posebno imajući u vidu da je u oba slučaja reč o umetnostima koje se odvijaju u vremenu. Istovremeno, one se u nizu svojih aspekata znatno razlikuju. Može se uočiti da je znatan broj stvaralaca, iz jednog ili iz drugog domena, pokušavao da te razlike između njih premosti. Ovaj rad nastoji da sistematizuje načine na koje narativni tekst ostvaruje efekte bliske muzičkim. Muzički uticaji ostvaruju se na svim nivoima: nivou lingvističkog opisa (fonologija, morfologija, sintaksa, semantika), nivou globalne konstrukcije književnog dela, njegovog temporalnog aspekta, opštih principa konstrukcije, psihološkog delovanja; posebno će se ispitivati odnosi u trouglu muzika - mit - književnost, a ukazaće se i na određene filozofske implikacije. Pokazaće se da ključ za muzikalizaciju leži u psihoanalitičkom tumačenju ljudskog uma, na osnovu kojeg se može tvrditi da je od svih umetnosti muzika najbliža primarnim procesima i arhaičnim modusima mentalnog funkcionisanja. U skladu s tim, narativni tekst će biti bliži muzici ukoliko se u njemu očituju postupci kondenzacije, fragmentacije, multiplikacije - upravo oni procesi koji su tipični za funkcionisanje nesvesnih, arhaičnih mentalnih struktura (kakvi se takođe opažaju u snovima). Rad je nastao na osnovu predavanja održanog na Državnom univerzitetu Teksasa, San Markos, SAD, februara 2008.

Ključne reči