Metrika

  • citati u SCIndeksu: [6]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2010, vol. 44, br. 3, str. 7-26
Svetska ekonomska kriza i Srbija
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet
Projekat:
Projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu: Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske unije - teorijskopravni, sociološkopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski asp

Sažetak
U radu se ukazuje da u svetskoj ekonomskoj krizi koja se otvoreno manifestovala sredinom 2008. godini, u suštini nema bitno novih elemenata u odnosu na ranije krize. Kao i uvek počevši od operacija Džona Lou-a u Francuskoj u XVIII veku uzroci su u naduvavanju balona prevelikih očekivanja. Poslednju deceniju prošlog i početak ovog veka obeležio je intenzivan razvoj sofisticiranih finansijskih derivata i mnogima koji nisu naučili lekcije iz prethodnih kriza se učinilo da je pronađen svojevrstan perpetu mobile, koji omogućava da svi dobijaju uz istovremeno potpuno zanemarivanje realnog sektora ekonomije. Da su se poštovala saznanja i pravila ekonomske nauke kriza se mogla predvideti, a njeni efekti minimizirati. Nažalost, kriza je upravo usled zanemarivanja dostignuća do kojih je ekonomska nauka došla pogodila i Srbiju jače nego što je to moralo da se desi. Podloga za takav učinak svetske krize u Srbiji kreirana je i u na ideologiji neoliberalne škole realizovanoj tranziciji. Zašto je u Srbiji insistirano na važećem modelu privatizacije i pored uspešnog iskustva Slovenije sa bitno drugačijim pristupom? Šta je to što nas je navelo da zaboravimo da je nezaobilazni deo evropske civilizacije i model socijalne tržišne privrede, i da krenemo u realizaciju neoliberalne paradigme? Gde je to zaboravljena industrijska politika poslednje dve decenije? Kako se može insistirati na dezindustrijalizaciji evropske zemlje srednje veličine i očekivati da osnova njene privrede budu usluge? Radi budućnosti Srbije kao države, da se ponovo ne bi desilo da nas kriza iznenadi i vrati deceniju unazad, nužno je razviti odgovarajuću infrastrukturu naučnih institucija onako kako je to u svim ozbiljnim evropskim državama. Svaka od njih mora imati jasno definisanu delatnost program rada i dugoročne izvore finansiranja iz javnih izvora.
Reference
*** (2003/2006) Zakon o planiranju i izgradnji. Službeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06
*** (2008) How to deal with banking crises. Economist, 22. 03
Bajec, J., Joksimović, Lj. (2001) Savremeni privredni sistemi. Beograd: Ekonomski fakultet
Joksimović, Lj. (2008) Spiloveri stranih direktnih investicija i razvoj ljudskog kapitala. Lider, 6, str. 58
Kovačević, R. (2008) Lider, 6, str. 42
Muchlinski, P. (2006) Multinational enterprises and the law. Oxford University Press
Popov, Đ. (2007) Investicije i poslovna klima. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 41, br. 3, str. 7-23
Popov, Đ. (2004) Privatization and foreign investment: The case of Serbia and Montenegro. Transition studies review, Wien, vol. 11, Nr. 3, str. 196-212, Springer
Ribnikar, I. (2002) Politika, 30. 09
Rodić, J. (1995) Rezultati i problemi privatizacije jugoslovenskih preduzeća. Financing, br. 9, str. 23
Stiglic, D. (2002) Protivrečnosti globalizacije. Beograd
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 29.03.2011.