Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:15
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:13

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2015, vol. 49, br. 1, str. 197-214
Nastanak i razvoj ideje o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresaa.dudas@pf.uns.ac.rs
Projekat:
Projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu: Teorijski i praktični problemi stvaranja i primene prava (EU i Srbija)

Ključne reči: promenjene okolnosti; raskidanje ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti; clausula rebus sic stantibus
Sažetak
U radu se daje prikaz razvoja ideje o potrebi omogućavanja raskidanja ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti, počev od rimskog do savremenog prava, s posebnim naglaskom na razvoj doktrinarnih shvatanja i njihovog uticaja na uobličavanje pravnog instituta u zakonodavstvu ili sudskoj praksi evropskih zemalja. Institut promenjenih okolnosti omogućava raskidanje ili izmenu ugovora u situaciji kada ispunjenje ugovorne obaveze nije nemoguće, ali bi iziskivalo nesrazmerne troškove ili bi bilo necelishodno, te predstavlja jedan od najmarkantnijih izuzetaka od načela pacta sunt servanda. Spada u red malobrojnih pravnih instituta za koje se ne može tvrditi da svoje neposredno izvorište imaju u rimsko-pravnoj zaostavštini. U delima istaknutih rimskih pravnika samo se sporadično pominje. Za razliku od pravne nauke, rimska filozofija je bila znatno naklonjenija teoriji promenjenih okolnosti o čemu svedoče dela Cicerona i Seneke. U razvijenom srednjem veku najveći doprinos razvoju teorije promenjenih okolnosti dali su kanonisti i, naročito, postglosatori. Škola postglosatora je promenjene okolnosti smatrala opštim institutom, koji se prećutno podrazumeva u svakoj izjavi volje kojom se stvaraju obaveze. Ideje postglosatora su izvršile snažan uticaj na dalji razvoj doktrine, o čemu najbolje svedoči i sam naziv instituta, clausula rebus sic stantibus, opšte usvojen u doktrini, koji potiče od njih. Posle škole postglosatora sledi period do kraja XVIII veka u kojem dalje vlada interesovanje u nauci za teoriju promenjenih okolnosti, ali se pod uticajem škole prirodnog prava artikulišu resktriktivniji stavovi, pre svega u nemačkoj doktrini. U ovom periodu postaje dominantan stav da klauzulu rebus sic stantibus ne bi trebalo pretpostavljati u svakom ugovoru, već bi se primenjivala izuzetno, pod tačno određenim uslovima. Prvi građanski zakonici, bavarski, pruski i austrijski uređuju promenjene okolnosti, na način i sadržini koji su u skladu sa ovim doktrinarnim shvatanjima. U XIX veku se pravna nauka gotovo u potpunosti okreće od teorije promenjenih okolnosti, što se može pripisati posledici tadašnjem neprikosnovenom primatu načela pacta sunt servanda. S tim u skladu, ni najznačajniji zakonici iz tog perioda, kao što su francuski, a kasnije nemački i švajcarski, nisu uredili promenjene okolnosti u vidu opšteg pravnog instituta. Do priznavanja instituta promenjenih okolnosti postepeno dolazi u sudskoj praksi posle Prvog svetskog rata, dok period od Drugog svetskog rata obeležava tendencija njegovog zakonskog uređivanja. U sve brojniju grupu zemalja u kojima je u drugoj polovini XX veka klauzula rebus sic stantibus postala zakonski institut spada i nekadašnja SFRJ, odnosno Republika Srbija, i ostale države koje su bile u sastavu bivše zajedničke savezne države.
Reference
*** (2001-2007) Obligacijski zakonik. Uradni list Republike Slovenije, br. 83/2001, 32/2004, 40/2007 i br. 28/2006 i 29/2007 odluke Ustavnog suda, čl. 112-115
*** Thomas Acquinatis: Summa theological, II part. II sek. Questio sx, art. 3
*** (1993-2004) Zakon o obligacionim odnosima Republike Srpske. Službeni glasnik Republike Srpske, br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04, čl. 133-136
*** (1978-1993) Zakon o obligacionim odnosima ZOO. Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89 i Službeni list SRJ, br. 31/93, čl. 133-136
*** (2008) Zakon o obligacionim odnosima. Službeni list Crne Gore, br. 47, čl. 128-131
*** (2005) Zakon o obveznim odnosima. Narodne novine Republike Hrvatske, br. 35, čl. 369-372
*** (2001-2009) Zakon za obligacionite odnosi. Služben vesnik na Republika Makedonija, br. 18/2001, 78/2001, 04/2002, 59/2002, 05/2003, 84/2008 i 81/2009, čl. 122-125
*** Bavarski građanski zakonik. V x 13, deo četvrti, glava petnaesta
Antić, O. (2012) Obligaciono pravo. Beograd: Pravni fakultet, Centar za izdavaštvo i informacije, 414-415, sedmo izdanje
Bruzin, A. (1922) Essai sur la notion d'imprévision et sur son rôle en matière contractuelle. Le Puy
Capitant, H. (1927) De la cause des obligations (contrats, engagements unilatéraux, legs). Paris: Librairie Dalloz, 140, treće izdanje
Čobeljić, Đ. (1972) Promenjene okolnosti u privrednom i građanskom pravu (clausula rebus sic stantibus). Beograd: Savremena administracija, 11
Dudaš, A. (2012) Kauza obligacionih ugovora. Novi Sad: Pravni fakultet, 226-228, doktorska disertacija
Dudaš, A. (2013) Pravna relevantnost cilja ugovora u Nemačkom pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 47, br. 1, str. 271-289
Đorđević, Ž., Stanković, V. (1987) Obligaciono pravo. Beograd: Naučna knjiga, 281, peto izdanje
Đurđević, M.M. (1994) Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti. Beograd, magistarski rad
Krulj, V. (1967) Promenjene okolnosti i ugovorna odgovornost - nemogućnost ispunjenja, viša sila, klauzula rebus sic stantibus. Beograd: Institut za uporedno pravo
Perović, S.K. (1974) Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i načelo pravne sigurnosti. Naučni pregled, Naučno društvo Srbije, Beograd, br. 1, str. 183
Perović, S.V. (1986) Obligaciono pravo. Beograd: Službeni list SFRJ, šesto izdanje
Pfaff, L. (1898) Die Clausel: Rebus sic stantibus in der Doktrin und der österreishischen Gesetzgebung. Festchrift für Joseph Unger, 272
Popescu, M.C. (1937) Essai d'une thèorie de l'imprevision en droit français et comparé. Paris, thèse, 11
Radišić, J.D. (2008) Obligaciono pravo - opšti deo. Beograd: Nomos, osmo izdanje
Salma, J. (2009) Obligaciono pravo. Novi Sad: Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta, 378-379, reprint, šesto izdanje
Salma, J. (2011) Ugovorna odgovornost - u Evropskom, uporednom i domaćem pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 45, br. 1, str. 69-107
Stoyanovitch, C. (1941) De l'intervention du juge dans le contrat. Marseilles, 217-218
Terré, F., Phillipe, S., Lequette, Y. (2005) Droit civil, les obligations. Paris: Dalloz, 248, deveto izdanje
Treitel, G. (2014) Frustration and force majeure. London: Sweet & Maxwell, 1, 3rd edition
Vodinelić, V.V. (2012) Građansko pravo - uvod u građansko pravo i opšti deo građanskog prava. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union
Zimmermann, R. (1996) The law of obligations, Roman foundations of the civilian tradition. Oxford: University Press
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns49-7921
objavljen u SCIndeksu: 30.08.2015.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci

Zb Pravnog fak Novi Sad (2020)
Pravna nemogućnost ili nedopuštenost - postoji li potreba za distinkcijom?
Radovanović Sanja M., i dr.

Anali Pravnog fak Beograd (2015)
On creditor's supplemental rights
Radović Vuk, i dr.

Zb Pravnog fak Niš (2008)
Načelo jednake vrednosti davanja u ugovornom pravu
Cvetković Mihajlo

prikaži sve [144]