Pri odabiru ambalaže balansira se između tehnološkog, ekonomskog, marketinškog i ekološkog optimuma. Sve ove zahteve potrebno je zadovoljiti u što većoj meri. Čest je slučaj da se ekonomski i ekološki najopravdanija rešenja poklapaju. U ovom radu je, sa ekološkog stanovišta, analizirana opravdanost upotrebe ambalaže veće zapremine, uz primenu softvera za procenu uticaja životnog ciklusa. Sakupljeni su podaci o vrstama i potrošnji materijala i energije u procesu pakovanja i distribucije jednog tipa kreme za ruke, koji su uneseni u softver za izračunavanje inventara životnog ciklusa i procenu uticaja životnog ciklusa na okolinu. Uočeno je da je ukupni inventar masa veći za ciklus polipropilenskih kutijica od 350 mL, u odnosu na kutijice od 200 mL. Razlaganjem inventara na pojedine tokove i nakon analize slabih tačaka sistema uočeno je da u oba ciklusa (polipropilenske kutijice od 200 i 350 mL) dominira potrošnja sveže vode, koja se najvećim delom (oko 95%) troši u postupku proizvodnje kutijica brizganjem iz granulata polipropilena. Poređenjem postupka brizganja, uočeno je da je inventar za ovaj proces, kao i potrošnja sveže vode, manja kod brizganja kutijica od 200 mL. Analogno inventaru životnog ciklusa, uticaj životnog ciklusa ambalaže za pakovanje kreme za ruke na globalno zagrevanje veći je za ciklus kutijica od 350 mL. Rezultati ovog rada su pokazali da je u analiziranom slučaju ekološki prihvatljivija ambalaža manje zapremine. Da bi se dalje uticalo na smanjenje uticaja ambalaže na životnu sredinu potrebno je raditi na uštedi materijala i proizvodnji polipropilenskih kutijica manje mase, uvesti recikliranje materijala odbačenih kutijica i raditi na optimizaciji procesa proizvodnje kutijica metodom brizganja.