Metrika

  • citati u SCIndeksu: [6]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:14
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2011, vol. 2, br. 1, str. 3-25
Preventivna funkcija krivičnog prava
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresaprofstojanovic@gmail.com
Sažetak
Rasprava o preventivnoj funkciji krivičnog prava u prvi plan stavlja svrhu kažnjavanja. Međutim, od podjednakog značaja za ostvarivanje preventivne uloge krivičnog zakonodavstva jeste određivanje njegovih granica, pa su i pitanja kriminalizacije i dekriminalizacije neizbežna. Racionalan krivični zakonodavac mora voditi računa o tome kada će i pod kojim uslovima koristiti krivično pravo. Neprihvatljivo je pretvaranje kriminalne u bezbednosnu politiku jer to vodi još neefikasnijem krivičnom pravu koje je uz to i neprijateljski nastrojeno prema učiniocu krivičnog dela, a i u čitavom društvu stvara takvu klimu u kojoj se u svakom građaninu vidi potencijalni neprijatelj, odnosno onaj ko može da naruši bezbednost. Suzbijanje terorizma, organizovanog kriminaliteta, korupcije i nekih drugih ponašanja sve više nosi sa sobom opasnosti koje se mogu meriti sa samom opasnošću od tih vidova kriminaliteta. Danas nije realno očekivati da će savremeni krivični zakonodavac prestati da sve više ulazi u (za njega) nedozvoljenu zonu, što će u bliskoj budućnosti dovesti do krize legitimiteta krivičnog zakonodavstva (o njoj se već danas može govoriti). Zadatak je nauke, ali i svakog onog ko racionalno gleda na suzbijanje kriminaliteta, da uoči i upozori na negativne trendove umesto da ih podržava. Zalaganje za preoštru i preširoku krivično-pravnu represiju vodi ozbiljnim štetnim posledicama za pojedinca i društvo, a da se pri tome ne samo da ne dobija ništa na planu prevencije, već to vodi daljem slabljenju krivično-pravnog sistema. Izgleda da je potrebno stalno ponavljati da zaoštravanje propisanih kazni, samo po sebi, nema preventivno dejstvo. Umesto toga, treba postići to da dovoljan broj učinilaca krivičnih dela bude kažnjen srazmernom kaznom. Kao što uže inkriminacije imaju više izgleda da budu primenjivane od onih preširoko postavljenih, tako postoji i veća verovatnoća da će se češće primenjivati umerene kazne od onih prestrogih. Što je stroža propisana kazna, manji su izgledi da će ona biti primenjivana i obrnuto. Iako je za preventivno dejstvo krivičnog prava ključna njegova primena, to ne znači da je opravdano težiti tome da se primeni krivična sankcija na svakoga ko je učinio (bilo koje) krivično delo. Dovoljno je da se to čini u meri koja pretnju kaznom čini ozbiljnom. Štaviše, preterana primena krivičnog prava s jedne strane ne doprinosi prevenciji, a s druge strane predstavlja preveliki teret za bilo koje društvo.
Reference
*** (1980) Report on decriminalisation. Strassburg
*** (1983) Durkheim and the Law. Oxford
Albrecht, A. (1985) Kleines kriminologisches Wörterbuch. Heidelberg
Albrecht, H.J. (2003) Der erweiterte Sicherheitsbegriff und seine Folgen. RAV, Infobrief 91
Andenaes, J. (1974) Punishment and deterrence. Ann Arbor
Beccaria, C. (1834) Dei delitti a delle pene. Livorno, nuova edizione
Begović, B. (2010) Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja. Crimen, 1(1): 50-65
Bock, M. (2010) Pozitivna specijalna prevencija i nove tendencije u kriminalnoj politici. Crimen, 1(2): 139-167
Bockelmann, P. (1961) Vom Sinne der Strafe. u: Heidelberger Jahrbucher, vol. 5, str. 33
Ćirić, J. (2008) Objektivna odgovornost u krivičnom pravu. Beograd: Institut za uporedno pravo
Elrich, I. (1975) The deterrent effect of capital punishment: A question of life and death. American Economic Review, vol. 65, str. 379-417
Fagan, J., Meares, T. (2008) Punishment, deterrence and social control: The paradox of punishment in minority communities C Ohio State Journal of Criminal Law. vol. 6
Hassemer, W., Luderssen, K., Naucke, W. (1983) Fortschrite im Strafrecht durch die Sozialwissenschaften. Heidelberg
Hassemer, W. (2006) Strafrecht, Prävention, Vergeltung. Zeitschrift für Internationale Strafrechtsdogmatik, 7
Hulsman, L. (1983) Abolire il sistema penale. Dei delitti e delle pene, 1, str. 85
Hulsman, L., de Celis, J.B. (1982) Peines perdues, Le système pénal en question. Paris
Ignjatović, Đ.M. (2003) Kriminalitet i reagovanje države. u: Radovanović D. [ur.] Strategija državnog reagovanja protiv kriminala, XV seminar prava, 4. do 6. jun, Budva, Materijali savetovanja, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, str. 29
Kaiser, G. (1983) Kriminologie - Ein Lehrbuch. Heidelberg
Kuhl, K. (2001) Die Bedeutung der Rechtsphilosophie fur das Strafrecht. Baden-Baden
Mabott, J.D. (1981) Uvod u etiku. Beograd: Nolit
Mostl, M. (2002) Die staatliche Garantie für die offentliche Sicherheit und Ordnung. Tubingen
Murphy, J. (1979) Kant's theory of criminal punishment. u: Murphy J. [ur.] Retribution, justice and therapy, str. 82
Popitz, H. (1968) Über die Praventivwirkung des Nichtswessens. Tubingen
Ross, G. (1981) Entkriminalisierungstendenzen im Besonderen Teil. Frankfurt a/M
Roxin, C. (1980) Zur Entwicklung der Kriminalpolitik seit den Alternativentwurfen. Juristische Arbeitsblatter, Strafrecht
Roxin, C. (2006) Strafrecht - Algemeiner Teil. Munchen: Verlag C.H. Beck, Band I, 4. Auflage
Schmidhauser, F. (1971) Vom Sinn der Strafe. Gottingen, 2. Auflage, str. 53
Senna, J., Siegel, L. (1984) Introduction to criminal justice. New York - Los Angeles - S. Francisco
Sieber, U. (2007) Grenzen des Strafrechts. u: Sonderdruck aus, Band 119, ZtStW str. 23-24
Siegel, L. (1989) Criminology. Third edition
Stewart, C.H.M., Hemsley, D.R. (1979) Risk perception and likelihood of action in criminal offenders. British Journal of Criminology, 2
Stojanović, Z. (2010) Krivičnopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije. u: Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, Beograd, IV deo
Stojanović, Z.P. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. Novi Sad: Pravni fakultet
Stojanović, Z.P. (1986) Im Vorfeld eine Entkriminalisierungs Politik. Cahiers de Défense Sociale, str. 89 (1984)
Šešić, B. (1963) Nužnost i sloboda. Beograd: Kultura
Welzel, H. (1969) Das deutsche Strafrecht. Berlin
Wright, V. (2010) Deterrence in criminal justice: Evaluating Certainty vs. Severity of Punishment. u: The Sentencing project, Washington, November
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 30.03.2012.

Povezani članci

Anali Pravnog fak Beograd (1994)
Generalna prevencija i zaštitna funkcija krivičnog prava
Stojanović Zoran P.

Bezbednost, Beograd (2003)
Kriminalitet i reagovanje države
Ignjatović Đorđe

Anali Pravnog fak Beograd (2015)
O nastanku mera bezbednosti kao krivičnih sankcija
Drakić Dragiša

prikaži sve [36]