Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:[2]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:16
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:14

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2017, vol. 3, br. 2, str. 107-124
Matematički model za određivanje cene akcija - uključivanje uticaja inflacije
Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd

e-adresaradovandamnjan@gmail.com
Sažetak
U teoriji, cena akcija je u korelaciji sa kretanjem cena roba na tržištu. U inflatornim uslovima ili uslovima u kojima se inflacija predviđa tražnja za akcijama raste, jer se akcije smatraju zaštitom od inflacije zbog toga što se veruje da cene akcija i dividende prate rast cena roba. Dakle, inflacija utiče na porast cena akcija. Sličan je i uticaj kretanja deviznog kursa domaće valute. Akcije su najpoznatiji i najznačajniji vlasnički finansijski instrument tržišta kapitala. Posedovanje akcije znači posedovanje dela vlasništva nad kompanijom. Vrednost akcije pri njenom emitovanju naziva se nominalna vrednost. Ona služi da izrazi srazmeran udeo njenog vlasnika u ukupnom kapitalu i predstavlja samo obračunsku kategoriju. Tržišna vrednost akcije se gotovo uvek razlikuje od nominalne vrednosti, kao i od njene knjigovodstvene vrednosti tržišne vrednosti akcije. Vrednost akcija preduzeća na tržištu (tržišna vrednost akcije) se svakodnevno menja u trgovanju na berzi i zavisi od poslovne sudbine preduzeća, tekućeg poslovanja i perspektiva koju ono ima, ali i od tržišnih faktora na koje preduzeće nema uticaj. Cena akcija ne predstavlja samo jednostavan nivo cene na finansijskom tržištu, već označava kvalitet poslovanja i efikasnost upravljanja firmom koja je emitovala akcije. Inače, akcije predstavljaju masovne hartije od vrednosti, izdaju se u velikom broju od po nekoliko hiljada primeraka, srazmerno kapitalu firme, odnosno, određenog preduzeća. Pošto cena akcija praktično govori o kvalitetu poslovanja, efektivnosti i efikasnom upravljanju firmom, jasno je da je reč o kompleksnom parametru. Za donošenje investicionih odluka razvijen je veći broj matematičkih modela. Model ima dva dela, funkciju kriterijuma i sistem ograničenja. Funkcija kriterijuma predstavlja na poseban način formulisan cilj koji se želi postići rešavanjem problema. Pošto se njome izražava kvalitet pojedinih rešenja, ona služi kao mera za komparaciju pri odabiranju najboljeg rešenja. Sistem ograničenja čine kvantitativno izraženi ograničavajući faktori u funkcionisanju ekonomskog sistema. Ta ograničenja su posledica ograničenosti resursa ili nekih drugih karakteristika sistema. Sistem ograničenja određuje područje dopustivih rešenja rešavanog problema. Matematički modeli predstavljaju značajan i koristan instrument pri određivanju cene akcija u kontekstu donošenja investicionih odluka.
Za ovaj članak postoji povezani rad (ispravka, opoziv ili komentar) koji je dostupan ovde.
Reference
*** What you need to know about stocks. www.stocks.about.com (03.08.2016.)
Ayres, F. (1963) Theory and problems of mathematics of finance. New York
Đukić, Đ. (1999) Utvrđivanje cena hartija od vrednosti. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Kulić, M. (2010) Finansijski menadžment. Beograd: Megatrend univerzitet
Market Beaters Valuation methodology. www.marketbeaters.com (10.08.2016.)
Rašeta, J. (2008) Finansijska i aktuarska matematika. Beograd: Univerzitet Singidunum
Salvatore, D. (1989) Theory and Problems of Managerial Economics. New York: Mc Graw Hill Book Company
Šekarić, M., Barjaktarović, L. (2012) Finansijska matematika i aktuarstvo sa zbirkom zadataka. Beograd: Univerzitet Singidunum
Šoškić, D.B., Živković, B.R. (2009) Finansijska tržišta i institucije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta
Todorović, O. (2003) Finansijska matematika. Niš: Ekonomski fakultet
Vugdelija, D., Sedlak, O. (2010) Finansijska i aktuarska matematika - osnovni koncept za nastavu. Subotica: Ekonomski fakultet
Vunjak, N.M. (2008) Finansijski menadžment. u: Poslovne finansije, Subotica: Ekonomski fakultet
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/Oditor1702107D
objavljen u SCIndeksu: 13.07.2018.