Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2018, vol. 24, br. 2, str. 102-108
Faktori koji mogu da utiču na dužinu aktivacionog i reakcionog vremena u radu hitne pomoći
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, Beograd
Ključne reči: hitna pomoć; aktivaciono; reakcino; vreme
Sažetak
Uvod: Lanac događaja koji dovode do intervencije ekipe hitne pomoći na mestu incidenta obuhvata sledeća četiri koraka: (1) izveštavanje o incidentu, (2) registrovanje poziva, (3) slanje vozila i (4) intervenciju hitne pomoći. Cilj rada je da identifikuje neke od faktora koji mogu da utiču na dužinu aktivacionog i reakcionog vremena. Materijal i metode rada: Istraživanje je dizajnirano kao prospektivna studija u kojoj su uzorak činili pozivi koji su primljeni kao prvi red hitnosti, za intervencije ekipa hitne medicinske pomoći Beograd, u periodu od 01.01.2011. do 31.12.2011. godine. Za svaki poziv praćeno je aktivaciono i reakciono vreme. Rezultati: Prosečno aktivaciono vreme za 2011. god. iznosi 1,54±2,25 minuta (medijana 0,83, IKO (0,33; 1,83) min.). Reakciono vreme za 2011. god., u proseku iznosi 9,07±6,05 minuta (medijana 7,85, IKO (4,88; 11,87) min.). Diskusija: Prosečno aktivaciono vreme intervencija na javnom mestu za 0,73 minuta je kraće nego kod intervencija u stanu pacijenta. Za intervencije u prigradskim naseljima očekivano je duže reakciono vreme u odnosu na one koje su u gradu. Zaključak: Analiza aktivacionog vremena pokazala je da je ono znatno kraće kada su u pitanju intervencije: na javnom mestu. Ekipama je potrebno više vremena da stignu na intervencije kada su one u stanu pacijenta ili u prigradskim naseljima.
Reference
Al-Shaqsi, S. (2010) Model of International Emergency Medical Services (EMS) systems. OMJ, Oct; 25(4):320-323
Altinta, K.H., Beler, N. (2001) Ambulance times of Ankara Emergency Aid and Rescue Services??? ambulance system. European Journal of Emergency Medicine, 8(1): 43-50
Breen, N. (2000) A national census of ambulance response times to emergency calls in Ireland. Emergency Medicine Journal, 17(6): 392-395
Brotcorne, L., Laporte, G., Semet, F. (2003) Ambulance location and relocation models. European Journal of Operational Research, 147(3): 451-463
Commonwealth of Virginia (2004) Joint legislative audit and review commission of the Virginia general assembly: Review of emergency medical services in Virginia
Hisamuddin, N.A.R. N., Hamzah, M. S., Holliman, C. J. (2007) Prehospital Emergency Medical Services in Malaysia. Journal of Emergency Medicine, 32(4): 415-421
Meislin, H.W., Conn, J.B., Conroy, C., Tibbitts, M. (1999) Emergency medical service agency definitions of response intervals. Annals of Emergency Medicine, 34(4): 453-458
Peleg, K., Pliskin, J.S. (2004) A geographic information system simulation model of EMS: reducing ambulance response time. American Journal of Emergency Medicine, 22(3): 164-170
Silverman, R.A., Galea, S., Blaney, S., Freese, J., Prezant, D.J., Park, R., Pahk, R., Caron, D., Yoon, S., Epstein, J., Richmond, N.J. (2007) The 'vertical response time': Barriers to ambulance response in an urban area. Academic emergency medicine, 14(9): 772-8
Su, S., Shih, C. (2002) Resource reallocation in an emergency medical service system using computer simulation. American Journal of Emergency Medicine, 20(7): 627-634
Trowbridge, M.J., Gurka, M.J., o`Connor Robert, E. (2009) Urban Sprawl and Delayed Ambulance Arrival in the U.S. American Journal of Preventive Medicine, 37(5): 428-432
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.5937/Halo1802102B
objavljen u SCIndeksu: 25.10.2018.
Creative Commons License 4.0