Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4
članak: 1 od 1  
Zbornik radova Akademije umetnosti
2019, br. 7, str. 79-89
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/ZbAkUm1907079K

Creative Commons License 4.0
Licemer zvani Ramo? - razmišljanja o sličnostima i razlikama u tretmanu enharmonije u Ramoovim teorijama o harmoniji nasuprot njegovim postupcima u kompozicijama za čembalo
Serbia

Sažetak

Ime Žan-Filipa Ramoa (1683-1764) neminovno se pojavljuje u istorijskim razmatranjima teoretičara muzike. Ramo se smatra ocem savremene harmonije, kao i jednim od pionira modernog razumevanja tonaliteta. Istovremeno, on je, gotovo sigurno, bio najistaknutija figura u francuskoj muzici prve polovine 18. veka. Zajedno sa porodicom Kupren, kao izuzetno nadaren kompozitor muzike za instrumente s dirkama, smatran je praocem duge tradicije francuske muzike za instrumente s dirkama, koja se može pratiti sve do našeg vremena. Takva zanimljiva i višestruko talentovana figura pruža dobrodošlu priliku muzikolozima da procene odnos između teoretskog i kreativnog, iskustvenog i prolaznog, a možda čak i svesnog i nesvesnog. Teoretičar Ramo je očigledno prošao dugu evoluciju; međutim, ovaj put nije uvek bio progresivan i jasan, ali, čini se da je vijugao i oscilirao, jer je napustio neke od svojih ideja zbog lične nesigurnosti i (verovatno) oštre kritike koja je, uglavnom, dolazila od Žan-Žaka Rusoa (1712-1778). To je dovelo do očiglednih nedoslednosti između postupaka Ramoa-kompozitora i ideja Ramoa-teoretičara. Ovaj rad nudi hronološko poređenje Ramoovih postulata o teorijama tonaliteta i njegovih podsistema (dijatonike, hromatike i - pre svega - enharmonije) sa njegovim kompozicijama za čembalo, i nastojaće da zaključi da li se i koliko kompozitor pridržavao sopstvenih teorijskih postulata.

Ključne reči

Reference

Beaussant, P. (1999) Enharmonie. u: Rameau de A à Z, 131-132
Christensen, T. (2004) Rameau and musical thought in the enlightenment. Cambridge University Press
Eggington, T. (2014) The advancement of music in enlightenment England: Benjamin Cooke and the Academy of Ancient Music. Suffolk: Boydell & Brewer Ltd
Grant, C.P., Rameau, J. (1977) The real relationship between Kirnberger's and Rameau's 'concept of the fundamental bass. Journal of Music Theory, 21(2), 324-338
Kintzler, C. (1999) Corps Sonore. u: Rameau de A à Z, 99-100
Kintzler, C. (1999) D'Alembert Jean Le Rond. u: Rameau de A à Z, 39-40
Kintzler, C. (1999) Descartes René. u: Rameau de A à Z, 119-120
Mersenne, M. (1636) Harmonie universelle: Contenant la theorie et de la pratique de la musique. Paris: Sebastien Cramoisy, 1
Rameau, J.-.P. (1959) Pièces de Clavecin. Kassel: Bärenreiter
Rameau, J. (1727) Nouvelles suites de pièces de clavecin. Paris: Chez L'Auteur
Rameau, J.P. (1726) Nouveau système de musique théorique, où on découvre le principe de toutes les règles nécessaires à la pratique, pour servir d'introduction au traité de l'harmonie. Paris: Jean-Baptiste-Christophe Ballard
Rameau, J.P. (1775) Treatise of music containing the principles of composition. London: J. French
Rameau, J.P. (1737) Génération harmonique, ou traité de musique theorique et pratique. Paris: Prault fils
Rameau, J.P. (1750) Démonstration du principe de l'harmonie, servant à base à tout l'art musical théorique et pratique. Paris: Durand and Pissot
Rameau, J.P. (1722) Traité de l'harmonie réduite à ses principes naturels. Paris: Jean Baptiste-Christophe Ballard
Rehding, A. (2005) Rousseau, Rameau, and Enharmonic furies in the French enlightenment. Journal of Music Theory, 49(1), 141-180
Rousseau, J.J. (1768) Dictionnaire de musique. Paris: Chez la Veuvne Duchesne
Tiella, M. (1975) The archicembalo of Nicola Vicentino. English Harpsichord Magazine, 5 (1), 1-10
Verba, E.C. (1973) The development of rameau's thoughts on modulation and chromatics. Journal of the American Musicological Society, 26(1), 69-91