Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 6 od 21  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
2007, vol. 44, br. 1, str. 461-467
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 08/09/2007
Biološka produktivnost i agrohemijski pokazatelji smonice pod kukuruzom u uslovima primene različitih đubriva
Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Čačak

Sažetak

Agromeliorativne mere često dovode do remećenja dinamičke ravnoteže u zemljištu, što se manifestuje promenom brojnosti i aktivnosti mikroorganizama, efektivne i potencijalne plodnosti, prinosa, a ponekad i pojavom ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica. Stoga je cilj ovih istraživanja bio da se sagleda uticaj rastućih doza azotnih đubriva (90, 120 i 150 kg ha-1), tečnog (80 t ha-1) i čvrstog stajnjaka (45 t ha-1) na proteinaznu i dehidrogenaznu aktivnost zemljišta, njegove osnovne agrohemijske karakteristike i prinos zrna kukuruza. Ogled je postavljen na smonici po sistemu slučajnog blok rasporeda u četiri ponavljanja. Kukuruz (NSSC 640) je gajen tri godine u monokulturi. Mineralna đubriva su primenjivana startno svake godine, dok su organska đubriva unesena predsetveno samo prve godine u cilju utvrđivanja njihovog produženog efekta. Nakon tri godine, određena je dehidrogenazna (Thalman, 1968) i proteinazna aktivnost (Romejko, 1969) u edafosferi i rizosferi kukuruza, tokom tri različita vegetaciona perioda. Agrohemijske karakteristike obuhvatile su određivanje pH zemljišta, ukupnog azota i lakopristupačnog fosfora i kalijuma. Prinos zrna kukuruza određivan je u fazi pune zrelosti zrna preračunat na 14% vlage. Rezultati istraživanja pokazuju da je enzimska aktivnost zemljišta zavisila od vrste i doze primenjenih đubriva, kao i od vremena i zone uzimanja uzoraka. Naime, niža doza azotnog đubriva (90 kg ha-1) izazvala je značajno povećanje dehidrogenazne i proteinazne aktivnosti zemljišta, dok je najveća doza (150 kg ha-1), posebno u edafosferi kukuruza snizila njihovu aktivnost. Za razliku od tečnog, čvrsti stajnjak je povećao aktivnost navedenih enzima, što ukazuje na njegovu osobinu produženog dejstva. Sa najvećom dozom azota ostvaren je najveći prinos. Međutim, imajući u vidu nivo prinosa ostvaren sa nižom dozom azota i povoljnije biohemijske i agrohemijske parametre proučavanog zemljišta, to se doza azota od 150 kg ha-1 ne može smatrati rentabilnom za ovu vrstu proizvodnje.

Ključne reči

Reference

Acosta-Martinez, V., Tabatabai, M.A. (2000) Enzyme activities in a limed agricultural soil. Biology and Fertility of Soils, 31(1): 85-91
Belinska, E.J. (1999) Enzymatic activity and organic carbon content in orchard soil. Humic sub stances in the environment, 1 (3/4), str. 9-14
Blecharczyk, A., Skrzypczak, G., Malecka, I. (1993) Effect of long-term organic and mineral fertilization on chemical properties and enzymatic activity of soil. Long-term static fertilization experiments,- 167-176. Warszawa-Krakow
Bogdanović, D.M., Ubavić, M., Malešević, M., Čuvardić, M. (1997) Značaj đubrenja za očuvanje plodnosti černozema. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, vol. 29, 19-26
Đukić, D.A., Mandić, L.G. (2000) Mikroorganizmi i tehnogeno zagađenje agroekosistema. Acta agriculturae Serbica, vol. 5, br. 10, str. 25-46
Egner, H., Riehm, H., Domingo, W.R. (1960) Untersuchungen er die chemische Bodenanalyse als Grundlage f die Beurteilung des Nahrstoffzustanden der B en. u: Chemische Extraktionsmethoden zur Phosphor und Kalium- bestimmung. Kungl. Lantbruksh skolans Annaler, 26, 199-215. 0
Fauci, M.F., Dick, R.P. (1994) Soil microbial dynamics: Short and term effect of in organic and organic nitrogen. Soil Science Society of America Journal, 58:3, 801-806
Gomorova, N.F., Zenova, G.M., Pivovarov, G.E., Širokaja, G.M. (1986) Intensivnost mikrobiologičeskih processov v počve i urožajnost seljsko - hozjajstvennih kuljtur pri dliteljnom primenenii mineraljnih udobrenij. u: Konferencii Mikrobiologičeskie processi v počvah i urožajnost seljsko - hozjastvennih kuljtur, Viljnus, str. 83-85
Jarak, M.N., Milošević, N., Govedarica, M., Jeličić, Z., Milutinović, V., Rekanović, M. (1991-1992) Aktivnost proteaze i ureaze u aluvijumu (fluvisol) i gajnači (eutrični kambisol). Arhiv za poljoprivredne nauke, 52, 186, 115-122
Jelić, M., Lomović, S., Milivojević, J. (1997) Proučavanje primene azotnih i fosfornih đubriva na promene nekih hemijskih osobina zemljišta tipa lesivirane smonice. u: Kongres Jugoslovenskog društva za proučavanje zemljišta (IX), Novi Sad, 196-202
Kandeler, E., Tscherko, D., Spiegel, H. (1999) Long - term monitoring of microbial biomass, N mineralization and enzyme activities of a chernozem under different tillage management. Biology and Fertility of Soils, 28, 343-351
Karlen, D.L., Camp, C.R. (1985) Plant density, distribution and fertilizer effects on yield and quality of irrigated corn silage. Commun. Soil Sci. Plant Anal, 16, No1: 55-70
Koper, J., Piotrowska, A. (2003) Application of biochemical index to deffine soil fertility depending on varied organic and mineral fertilization. Electronic Journal of Polish Agricultural Universities, vol. 6, Issue 1
Mandić, L., Đukić, D.A., Stevović, V. (2004) Brojnost zemljišnih gljiva i produktivnost silokrme kukuruza u uslovima primene različitih sistema đubrenja. Acta agriculturae Serbica, vol. 9, br. spec. br., str. 211-220
Milošević, N., Govedarica, M., Jarak, M. (1994) Dehydrogenase and celulolytic activity of microorganisms in semigley and eugley. Mikrobiologija, vol. 31, br. 1, 45-54
Molnar, I., Stevanović, M. (1986) Proučavanje uticaja organskog i mineralnog đubrenja na prinos ratarskih kultura i hemijske osobine zemljšta. u: Zbornik radova sa naučnog skupa Čovek i biljka, Novi Sad: Matica srpska, str. 121-129
Panajotova, G. (2000) Svojstva zemljišta posle dugogodišnjeg đubrenja. u: Eko-konferencija, 27-30.septembar, Novi Sad, str. 337-340
Romejko, I.N. (1969) Proteolitičeskaja aktivnost dernogo-podzolistoj počvi pri raznih sposobah vspaški. Počvovedenie, Moskva, 10, str. 87-90
Stevović, V. (2001) Uticaj načina gajenja kukuruza, krmnog graska i ovsa na prinos i kvalitet krme i zrna. Čačak: Agronomski fakultet, Doktorska disertacija
Šćerbakova, T.A. (1983) Fermentativnaja aktivnost počv i transformacija organičeskogo vešćestva. Minsk: Nauka i tehnika
Šlimek, M., Hopkins, D.W., Kalčik, J., Piecek, T., Šantručkova, H., Stana, J., Travnik, K. (1999) Biological and chemical properties of arable soils affected by long-term organic and inorganic fertilizer applications. Biology and Fertility of Soils, 29: 300-308
Thalmann, A. (1968) Zur Methodik der Bestimmung der Dehydrogenaseaktivität im Boden mittels Triphenyltetrazoliumchlorid [TTC]. Landwirtsch. Forsch., 21, 249-258