Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1
članak: 7 od 21  
Back povratak na rezultate
Glasnik Antropološkog društva Srbije
2014, br. 49, str. 29-36
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 25/07/2015
doi: 10.5937/gads1449029B
Forenzički značaj rendgen kontrasnosti kompozitnih ispuna - procena studenata stomatologije
Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Stomatološka klinika

Sažetak

U cilju forenzičke primene, stomatološki materijali treba da budu dovoljno rendgen kontrasni da bi se razlikovali od gleđi i dentina i omogućili ispravnu procenu kontura restauracije, otkrivanje sekundarnog i rekurentnog karijesa, marginalnih defekata, itd. Rendgen kontrastnost savremenih kompozita je poboljšana ubacivanjem dodataka (staklene ili keramičke partikule koje sadrže teške metale: aluminijum, barijum, stroncijum, cirkonijum, iterbijum). Tetric grupa kompozita (Te-econom, Ceram, Evoceram) ima najpogodniju rendgen kontrasnost, pri čemu je ona kod T-economa najviša i iznosi 4,78 mm aluminijuma pri ekspoziciji od 0,6 sekundi. U ovom istraživanju je postavljen cilj da studenti stomatologije izvrše poređenje rendgen snimaka kompozitnih MOD ispuna (T-Econom, Ivoclar, Vivadent) na modelima molara i procene njihovu ulogu u forenzičkoj identifikaciji. Standardizovanom tehnikom snimanja (ekspozicija - 0,2ms, jačina struje - 10mA, napon - 70kV, razdaljina film-anoda - 15cm) napravljena su dva seta identičnih radiografija modela molara, koji su prethodno ispunjeni cementnom podlogom i kompozitom. Jedan od setova je sadržavao i nekoliko radiografija koje nisu imale svoje parove u drugom setu. Identičnost kompozitnih ispuna na ,,ante-mortem' i ,,post-mortem' snimcima procenjivali su studenti stomatologije. Statistička analiza je urađena pomoću kappa-testa. Rezultati su pokazali (k.t.=0,82) da postoji visoka podudarnost tačnih odgovora, iako su procenu vršili studenti stomatologije koji nemaju nikakvo iskustvo u forenzičkoj identifikaciji i sudskom veštačenju, niti dovoljno znanja iz dentalne radiologije. • Iako se u praksi forenzička identifikacija ne bi zasnivala samo na izgledu jednog ispuna, niti na procenu ne profesionalnih forenzičara, ova studija ipak ukazuje da rendgen kontrasnost kompozita može imati veliki forenzički značaj pošto su ,,ante-mortem' i ,,post-mortem' radiografije pokazale poklapanje tačno određenih morfoloških karakteristika kompozitnih ispuna.

Ključne reči

kompozitni ispuni; rendgen kontrasnost; forenzička odontologija; studenti stomatologije

Reference

Borrman, H., Gröndahl, H.G. (1990) Accuracy in establishing identity by means of intraoral radiographs. Journal of forensic odonto-stomatology, 8(2): 31-6
Bush, M.A., Bush, P.J., Miller, R.G. (2006) Detection and classification of composite resins in incinerated teeth for forensic purposes. Journal of forensic sciences, 51(3): 636-42
Cox, R. (1995) Radiopaque dental composite and materials. US5415546 (Patent)
Dukic, W., Delija, B., Derossi, D., Dadic, I. (2012) Radiopacity of composite dental materials using a digital X-ray system. Dental materials journal, 31(1): 47-53
Gašic, J., Smiljković, A., Barac, R., Popović, J., Nikolić, M. (2014) Rendgen kontrasnost kompozitnih ispuna kao mogući parametar identifikacije u forenzičkoj odontologiji. Vranje, Program i izvodi saopštenja sa 53. kongresa Antropološkog društva Srbije sa međunarodnim učešćem
Gosavi, S., Gosavi, S. (2012) Forensic odontology: A prosthodontic view. Journal of forensic dental sciences, 4(1): 38-41
Hara, A.T., Serra, M.C., Haiter-Neto, F., Rodrigues, A.L. (2001) Radiopacity of esthetic restorative materials compared with human tooth structure. American journal of dentistry, 14(6): 383-6
Hemasathya, B.A., Balagopal, S. (2013) A study of composite restorations as a tool in forensic identification. Journal of forensic dental sciences, 5(1): 35-41
Hinchliffe, J. (2011) Forensic odontology, part 1. Dental identification. BDJ, 210(5): 219-224
Imperiano, M.T., Khoury, H.J., Pontual, M.A., Montes, M.J., Silveira, da M.F. (2007) Comparative radiopacity of four low viscosity composites. Braz J Oral Sci., 6: 1278-1282
Jain, A.K., Chen, H. (2004) Matching of dental X-ray images for human identification. Pattern Recognition, 37(7): 1519-1532
Keiser-Nielsen, S. (1980) The final report. u: Person identification by means of their teeth, Bristol: John Wright and Sons, pp. 54-72
Lachowski, K., Botta, S., Lascala, C., Matos, A., Sobral, M. (2013) Study of the radio-opacity of base and liner dental materials using a digital radiography system. Dentomaxillofacial Radiology, 42(2): 20120153
Olze, A., Hertel, J., Schulz, R., Wierer, T., Schmeling, A. (2012) Radiographic evaluation of Gustafson's criteria for the purpose of forensic age diagnostics. International journal of legal medicine, 126(4): 615-21
Phillips, V.M., Stuhlinger, M. (2009) The discrimination potential of amalgam restorations for identification: Part 1. J Forensic Odontostomatol, 27: 17-22
Zondag, H., Phillips, V.M. (2009) The discrimination potential of radio-opaque composite restorations for identification: Part 3. J Forensic Odontostomatol, 27: 27-32