Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [4]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 10 od 51  
Back povratak na rezultate
Ekonomika
2011, vol. 57, br. 1, str. 14-23
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak

Reforme bez strategije
aNiška poslovna škola SS, Niš
bUniverzitet Privredna akademija u Novom Sadu

Sažetak

Nazire li se (i kakav) kraj našim očekivanjima? Kraj bi trebalo da određuje Vladin paket mera: poboljšanje likvidnosti; povećanje ekonomske aktivnosti; stimulisanje porasta izvoza i kupovine domaćih proizvoda; očuvanje zaposlenosti; te uredno servisiranje duga koji već počinju ubrzano da dospevaju. Cilj je, dakle, poznat - treba povećati investicije, jer se samo uz njihovu pomoć razvoj može učiniti održivim i tako dostići nivo sa uporedivim zemljama u tranziciji. A to je ono što nam je potrebno i što, opet, otvara priču o konkurentnosti, o tome da bi naša privreda mogla u nekoj budućnosti da postane konkurentna i, naravno, izvozna. Izvoz bi morao da bude generator tog zdravog privrednog rasta. Ogroman bi uspeh bio ako bi se u sledećih deset godina ostvarile prosečne godišnje stope rasta od oko 5 odsto, što je važno i zbog servisiranja spoljnjeg duga. Jer, ako se ne ostvari rast društvenog proizvoda od 5 odsto godišnje, Srbija može zapasti u ozbiljne probleme, a servisiranje dugova postalo bi nepodnošljivo. I baš zato treba uraditi sve što se može kako bi se ne smo pokrenula veća strana ulaganja već i pospešila domaća štednja, koja je svuda u svetu važan činilac razvoja. No, međutim, atraktivnosti našeg ambijenta za strane direktne investicije očigledno je niska, kako zbog još uvek neuklonjenih ključnih prepreka njihovom ulasku: još uvek nema nedvosmislene političke ubeđenosti u neophodnost dolaska strateških investitora. Stoga se postavlja pitanje? Koja je to, u eri finansijske krize, realna mera dotoka stranih direktnih investicija, pogotovo što su očekivanja dosta rozličita, od onih uzdržanih, pa sve do toga da se ove godine može očekivati investicioni bum. Da li će npr., kako je nedavno najavljeno, Telekom Srbija biti prodat Dojče Telekomu? Postoji li zainteresovanost velikih nemačkih partnera da uđu u vlasničku strukturu: trgovine, informatike, telekomunikacije, energetike, autoindustrije i građevinarstva Srbije? Valjalo bi, svakako, iskoristiti najavljenu želju nemačkih privrednika za veću saradnju, jer se takvim rešenjima mogu postići bolji rezultati za obe strane.

Ključne reči

Reference

Acemoglu, D., Robinson, J. (2006) Economic origins of dictatorship and democracy. Cambridge: CUP
Blinder, A.S. (1998) Central banking in theory and practice. Cambridge, MA: MIT Press
Cukierman, A., Webb, S.B., Neyapti, B. (1992) Measuring the independence of central banks and its effect on policy outcomes. World Bank Economic Review, vol. 6, br. 6, str. 353-398
Fratianni, M., von Hagen, J., Waller, J.C. (1997) Central banking as a political principals: Agents problem. Economic Inquiry
Prokopović, B.B. (2005) Upravljanje finansijama preduzeća. Novi Sad: Fakultet za menadžment
Prokopović, B.B. (2007) Finansijski menadžment. Beograd: Proinkom
Rogoff, K. (1985) The optimal degree of commitment to an intermediate monetary target. Quarterly Journal of Economics, br. 100, str. 1169-1190