Metrika

  • citati u SCIndeksu: [4]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:13
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:8

Sadržaj

članak: 5 od 14  
Back povratak na rezultate
2012, vol. 3, br. 1, str. 73-89
Novinarski kodeksi i pravo medija u Srbiji - nedovoljno samodefinisanje
Univerzitet Union, Pravni fakultet, Beograd, Srbija

e-adresavladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
Ključne reči: novinarska etika; pravo medija; međusobni odnos; dejuridizacija; autoregulativa; Srbija; Kodeks novinara NUNS-a i UNS-a 2006; razvijenost Kodeksa
Sažetak
1. Kodeksi novinarske etike su različiti jer nema jedinstvenog samorazumevanja etičkog identiteta struke. 2. Prikazuju se funkcije novinarskog kodeksa. 3. Novinarska etička pravila nisu što i pravila opšteg morala, niti što i pravna pravila. Na primeru Kodeksa novinara Nezavisnog udruženja novinara i Udruženja novinara iz 2006, prikazuju se neki tipovi međusobnog razilaženja pravnih normi i novinarskih etičkih normi: kad etička odgovornost postoji bez pravne i, obrnuto, kad pravna odgovornost nije praćena etičkom. Pokazuje se zašto je ograničena mogućnost dejuridizacije novinarskog rada. Zagovaranje radikalne pravne deregulacije opravdano je samo uz istovremeno zagovaranje bitnog jačanja autoregulacije. Mera pravnog regulisanja novinarskog rada zavisi i od mere razvijenosti autonomnih pravila i mere njihovog poštovanja. 4. Pravila novinarskih kodeksa nisu neposredno pravno obavezujuća, a u sukobu sa pravnim pravilima poseduju slabiju snagu. Uprkos tome nesumnjiva je njihova važnost za pravo i sudiju. Naročito kad sud mora da primeni norme koje ga upućuju da utvrdi šta odgovara pravilima novinarske struke, posebno tzv. dužnoj novinarskoj pažnji. Zato dovoljno određena deontička pravila ne olakšavaju samo novinarima, nego pomažu i pravnicima da ostvare svoje zadatke. 5. Mada su novinarski kodeksi u Srbiji posle pada autoritarnog režima 2000. razvijeniji nego raniji, još uvek je posredi nespremnost novinara da javno predoče, u znatnijoj meri, kako razumeju sami sebe. I da se, ne samo u vidu načela nego njihovom znatnijom konkretizacijom i razradom, samoobvežu određenoj slici novinara. Pokazuje se zašto Kodeks novinara NUNS-a i UNS-a od 2006. godine ne predstavlja u znatnijoj meri oslonac sudijama pri prosuđivanju novinarskog rada.
Reference
*** (1993) Press law and practice: A comparative study of press freedom in European and other democracies. London, Article 19
Fechner, F. (2006) Medienrecht. Tübingen
Jones, C. (1980) Mass Media Codes of Ethics and Councils-a comparative international study on professional standards. Paris: Unesco
Juusela, P. (1991) Journalistic codes of ethics in the CSCE countries. Tampere
Lahav, P., ed. (1983) Press law in modern democracies: A comparative study. New York
Laitila, T. (1995) Journalistic Codes of Ethics in Europe. European Journal of Communication, (4):
Lazarević, L. (2012) Komentar Krivičnog zakonika. Beograd
Löffler, M., Wenzel, K.E., Sedelmeier, K. (1997) Presserecht - Kommentar zu den Landespressegesetzen der Bundesrepubik Deutschland mit einem Besonderen Teil und einem Textanhang. München
Luhmann, N. (1996) Die Realitdt der Massenmedien. Opladen
Nikšić, S., Davičo, A. (2004) Etika novinarstva - priručnik za profesionalne novinare. Beograd: Centar za profesionalizaciju medija
Nordestreng, K. (1984) The mass media declaration of UNESCO. Norwood
Vodinelić, V.V. (2007) Evropski standard slobode medija. Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1(3): 31-70
Vodinelić, V.V. (2012) Građansko pravo - uvod u građansko pravo i opšti deo građanskog prava. Beograd
Vodinelić, V.V., Gajin, S. (2005) Kodeks novinarske struke - model. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/pravzap1201073V
objavljen u SCIndeksu: 25.09.2012.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci

Nema povezanih članaka