Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:38
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:36

Sadržaj

članak: 9 od 14  
Back povratak na rezultate
2014, vol. 5, br. 1, str. 217-234
Otvaranje istrage prema novom Zakoniku o krivičnom postupku Srbije
Univerzitet Union, Pravni fakultet, Beograd
Sažetak
U ovom radu autor konstatuje da je procesnopravni položaj građanina koji se nađe u ulozi osumnjičenog u postupku otvaranja nove tužilačke istrage mnogo nepovoljniji od položaja koji je imao u ranijoj sudskoj istrazi. Osumnjičeni nema pravo žalbe protiv naredbe javnog tužioca o sprovođenju istrage, tako da je istraga postala potpuni monopol javnog tužioca bez ikakve sudske kontrole. Osumnjičeni nema sudsku zaštitu od nezakonitog (arbitrarnog) pokretanja istražnog postupka iako je nesumnjivo da odluka o otvaranju istrage značajno pogađa njegova prava i interese. Ta se odluka može doneti već ako postoji najniži mogući stepen sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo, dakle, i na osnovu vrlo udaljenih i posrednih indicija, a novina je i to što je otvaranje istrage moguće i prema nepoznatom učiniocu krivičnog dela. Donošenje naredbe o sprovođenju istrage nije uslovljeno prethodnim saslušanjem osumnjičenog, niti je ono predviđeno kao radnja koja bi se morala preduzeti među prvim istražnim radnjama, pa čak ni kao obavezna istražna radnja. Odredba Zakonika o dostavljanju odluke kojom se otvara istraga isto tako zaslužuje kritiku i preispitivanje jer se predviđenim načinom dostavljanja ograničava pravo na ličnu odbranu okrivljenog i druga prava odbrane koja okrivljenom priznaju Ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima, i omogućuju procesne zloupotrebe. Autor smatra da rešenja pomenutih pitanja otvaranja istrage ne treba da zavise od manje formalne prirode i manjeg procesnog značaja radnji koje se u toj fazi krivičnog postupka preduzimaju, već od toga da li one zadiru u ljudska prava lica protiv koga se istraga vodi. Na kraju, autor ukazuje da će se istraga voditi u malom broju slučajeva, jer je isključena u skraćenom postupku, a nije obavezna ni za najteža krivična dela. To nosi opasnost da glavni pretres bude zatrpan velikim brojem neutemeljenih optužnica.
Reference
Brkić, S. (2013) Krivično procesno pravo II. Novi Sad: Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, : 89
Đurđević, Z. (2010) Sudska kontrola državno-odvjetničkog kaznenog progona i istrage: poredbeno-pravni i ustavni aspekt. Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, (1): 7-24
Đurđević, Z. (2013) Osvrt na rezultate rada skupine Ministarstva pravosuđa za usklađivanje Zakona o kaznenom postupku s Ustavom Republike Hrvatske. Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, (1): 3-99
Grubač, M., Vasiljević, T. (2013) Komentar Zakonika o krivičnom postupku. Beograd: Projuris, : 540
Grubač, M. (2013) Krivično procesno pravo sa tekstom Zakonika o krivičnom postupku, (Priručnik za polaganje pravosudnog ispita). Beograd: Projuris, : 155
Grubač, M. (2011) Nove ustanove i nova rešenja Zakonika o krivičnom postupku Srbije od 26. septembra 2011. godine. Pravni zapisi, 2: 492
Ilić, G., Majić, M., Beljanski, S., Trešnjev, A. (2012) Komentar Zakonika o krivičnom postupku. Beograd: Službeni glasnik, : 632
Krapac, D. (1993) Policijski izvidi u budućem hrvatskom kaznenom procesnom pravu. Policijska sigurnost (Zagreb), (3-4): 145
Lazin, Đ. (1984) Pojam i stepenovanje sumnje u krivičnom postupku. Zbornik pravnog fakulteta u Zagrebu, (1-2)
Pavišić, B. (2011) Komentar Zakona o kaznenom postupku. Rijeka: Dušević&Kršovnik, : 450
Peters, K. (1970) Fehlerquellen im Strafprozess. Karlsruhe
Vasiljević, T. (1981) Sistem krivičnog procesnog prava SFRJ. Beograd: Savremena administracija, : 478
Vodinelić, V. (1977) 'Osnovi sumnje' i 'osnovana sumnja' u nauci krivičnog procesnog prava. Naša zakonitost, (9): 65-81
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/pravzap0-6037
objavljen u SCIndeksu: 06.08.2014.
metod recenzije: dvostruko anoniman