Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 5 od 12  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 20, br. 4, str. 173-175
Uticaj sistema kosidbe na klijavost i krupnoću semena lucerke
aInstitut za krmno bilje, Kruševac
bInstitut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

e-adresadragan.terzic@ikbks.com
Projekat:
Poboljšanje genetičkog potencijala i tehnologija proizvodnje krmnog bilja u funkciji održivog razvoja stočarstva (MPNTR - 31057)

Ključne reči: lucerka; seme; klijavost; kosidba
Sažetak
Plava lucerka (Medicago sativa L.) je zbog svih svojih osobina značajna u proizvodnji kvalitetne kabaste hrane. Prinosi semena u Srbiji jako variraju u zavisnosti od godine i kreću se, od onih koji ne opravdavaju troškove žetve, do preko 1000 kg ha-1, dok se u glavnim proizvodnim reonima u svetu beleže stabilniji prinosi. Različitim vremenom kosidbe predotkosa moguće je delimično upravljati vremenom cvetanja semenskog otkosa i na taj način uticati na sinhronizaciju cvetanja i oprašivanja, formiranja mahuna, sazrevanja i žetve sa periodom godine kada postoje najpovoljniji uslovi za to. Cilj ovih istraživanja je da se u poljskim uslovima ispita uticaj vremena kosidbe na klijavost i krupnoću semena lucerke. Praćeni su uticaji različitih rokova kosidbe prvog predotkosa u proizvodnji semena iz drugog otkosa i uticaj dva predotkosa u proizvodnji semena iz trećeg otkosa. Vreme predotkosa u sistemu sa jednim predotkosom nije značajno uticalo na apsolutnu masu, dok je u varijanti sa dva predotkosa ostvarena manja apsolutna masa. Posmatrano zajedno u trogodišnjem periodu ostvarena je prosečno masa 1000 semena od 1,92 g, a apsolutna masa se kretala u intervalu od 1,75 g do 2,07 g. Sistem kosidbe nije imao značajan uticaja na klijavost semena. Ekološki uslovi u toku godine imali su značajan utiacaj na klijavost i najmanja klijavost je ostavrena u godini sa najviše padavina u letnjem periodu. Prosečna klijavost je iznosila 82,11%, sa variranjem od 71,50% do 88,40%.
Reference
Beković, D. (2005) Uticaj ekoloških uslova i načina setve na prinos i kvalitet semena i krme lucerke (Medicago sativa L). Priština - Lešak: Poljoprivredni fakultet, Doktorska disertacija
Bolanos-Aguilar, E.D., Huyghe, C., Ecalle, C., Hacquet, J., Julier, B. (2002) Effect of cultivar and environment on seed yield in alfalfa. Crop Science, 42, str. 45-50
Cash, D. (2002) Developing a successful alfalfa seed production base in Xinjiang. United Nations Food
Erić, P. (1988) Uticaj načina gustine setve na prinos i kvalitet semena lucerke (Medicago sativa (L) em Wass) sorte NS-Banat ZMS II na zemljištu tipa černozem. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, Doktorska disertacija
Iannucci, A., di Fonzo, N., Martiniello, P. (2002) Alfalfa (Medicago sativa L.) seed yield and quality under different forage management systems and irrigation treatments in a Mediterranean environment. Field Crops Research, 78(1): 65
Karagić, Đ. (2004) Komponente prinosa, prinos i kvalitet semena lucerke u zavisnosti od sistema kosidbe. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, doktorska disertacija
Karagić, Đ., Katić, S., Vasiljević, S., Milić, D. (2007) Semenarstvo lucerke u vojvodini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 44, br. 1, str. 87-98
Mueller, S.C. (2008) Alfalfa seed production in California. University of California, Division of Agriculture and Natural Resources, Publication 8298, Chapter 22
Stanisavljević, R. (2006) Uticaj gustine useva na prinos i kvalitet krme i semena lucerke (Medicago sativa L). Novi Sad: Poljoprivredni Fakultet, doktorska disertacija
Strickler, K., Fortney, C., Noma, T. (2000) Improving alfalfa leafcutting bee incubation and emergence. http://www.pollinatorparadise.com
Terzić, D. (2010) Uticaj Vremena kosidbe, đubrenja, mikroelementima i regulatorima rasta na prinos i kvalitet semena lucerke (Medicago sativa L.). Zemun: Poljoprivredni fakultet, Doktorska disertacija
Terzić, D., Stanisavljević, R., Dinić, B., Đokić, D., Marković, J. (2013) The impact of the year and application of boron on germintation and mass of alfalfa seed. u: 3rd International conferences sustainable postharvest and food technologies-INOTEP 2013, April 21st-26th, 218-223
Terzić, D., Stanisavljević, R., Dinić, B., Đokić, D., Marković, J., Milenković, J., Vasić, T. (2014) Effects of foliar application of zinc on germination energy of alfalfa seed and share of hard seeds. Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 18, br. 5, str. 207-209
Vučković, S. (1994) Uticaj načina setve i đubrenja borom i cinkom na prinos i kvalitet semena. Beograd: Poljoprivredni fakultet Beograd, Doktorska disertacija
Vučković, S., Simić, A., Ćupina, B., Stojanović, I., Stanisavljević, R., Vojin, S., Dubljević, R. (2004) Uticaj vremena kosidbe prvog otkosa na prinos semena lucerke u agroekološkim uslovima zapadnog Srema. Acta agriculturae Serbica, vol. 9, br. spec. br., str. 123-127
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 05.01.2017.

Povezani članci

Zb Inst ratar i povrt (2007)
Semenarstvo lucerke u Vojvodini
Karagić Đura, i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2007)
Prinos i komponente prinosa semena lucerke u zavisnosti od gustine useva
Stanisavljević Rade, i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2008)
Komponente prinosa semena lucerke u zavisnosti od sistema kosidbe
Karagić Đura, i dr.

prikaži sve [20]