Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 6 od 12  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 20, br. 4, str. 176-178
Uticaj hibrida krmnog sirka na prinos zelene krme
aInstitut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd
bAgricultural Advisory Service, Sremska Mitrovica
cHigh School for agriculture, Šabac
dUniverzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

e-adresadjukanoviclana@gmail.com
Projekat:
Poboljšanje genetičkog potencijala i tehnologija proizvodnje krmnog bilja u funkciji održivog razvoja stočarstva (MPNTR - 31057)
Razrada integrisanog upravljanja i primene savremenih principa suzbijanja štetnih organizama u zaštiti bilja (MPNTR - 31018)

Ključne reči: krmni sirak; intraspecies hibridi; interspecieshibridi; prinos zelene krme
Sažetak
Po obimu proizvodnje sirak zauzima u svetu peto mesto među najvažnijim žitaricama, posle pšenice, pirinča, kukuruza i ječma. Značaj ove biljne vrste ogleda se u velikom broju mogućnosti njegove upotrebe, počev od ljudske ishrane, ishrane stoke, industijske prerade i proizvodnje energije. U našoj zemlji se malo gaji, površine se kreću u proseku oko 2.200 ha. Sirak će teško postati konkurencija kukuruzu iako su prinosi zelene krme veći nego kod kukuruza, mada nešto manjeg, ali sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. Prinosi zelene mase krmnog sirka kreću se od 40-50 t ha-1, u lošijim proizvodnim godinama, pa do 110-130 t ha-1 u navodnjavanju ili u povoljnim godinama. Cilj našeg rada bio je da ustanovimo koji od hibrida krmnog sirka, iz palete stranih selekcija, daje najbolje proizvodne rezultate u konkretnim agroekološkim uslovima na oglednom polju PSS 'Sremska Mitrovica' i koje su mogućnosti korišćenja njegovog gajenja kod nas. U ovom radu ispitivano je pet intraspecies hibrida (Sorghum bicolor x Sorghum bicolor) i dva interspecies hibrida (Sorghum bicolor x Sorghum sudanense). Tokom ispitivanja utvrđeni su: broj biljaka po hektaru, prosečna visina biljaka, prinos zelene krme i prinos suve materije za svaki od hibrida. Prinos suve materije po hektaru značajan je više sa aspekta proizvodnje biogasa, sa kojom stoji u pozitivnoj korelaciji. Prinos zelene krme bio je u korelaciji sa visinom biljaka i bio je veći kod intraspecies hibrida (H7, H5, H3 i H4), dok su najmanje prinose imali interspecies hibridi (H1 i H2). Razlika u prinosu između najprinosnijeg hibrida H7 i drugorangiranog H5 iznosi čak 19 t ha-1, što ukazuje na izuzetno visok potencijal rodnosti hibrida H7 u proizvodnji biomase. Kada je u pitanju visina biljaka, najviši i najrobusniji su hibridi čistog sirka, dok su H1 i H2 nešto niži, jer im je linija oca poreklom sudanska trava, pa su genetski predodređeni za manji porast u visinu. U konkretnim agroekološkim uslovima gajenja, hibrid H7 dao je 96 t ha-1 zelene krme, odnosno 25,2 t ha-1 suve materije.
Reference
Dželetović, Ž., Mihailović, N. (2011) Status, development and prospects of using bioenergy crops in the World and in Serbia. Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 15, br. 2, str. 90-93
Đukić, D., Pataki, I., Mirkov, M. (1995) Prinos, kvalitet i hranljiva vrednost krmnih sirkova i sudanske trave. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, br. 23, str. 517-523
Huatuszum, M., Guais, A. (1988) Le fourrages et l'éleveur. Paris: Agriculture d' aujourd'hui, STA
Księżak, J., Matyka, M., Bojarszczuk, J., Kacprzak, A. (2012) Evaluation of productivity of maize and sorghum to be used for energy purposes as influenced by nitrogen ertilization. Žemdribysté= Agriculture, 99 (4); 363-370
Milenković, J., Stanisavljević, R., Anđelković, S., Terzić, D., Đokić, D., Vasić, T., Sokolović, D. (2014) Grain quality of maize inbred lines originated from local populations. Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 18, br. 5, str. 232-234
Mišković, B. (1986) Krmno bilje. Beograd: Naučna knjiga
Stanisavljević, R., Kunc, V., Đukić, D. (1996) Influence of the plant and moving on the yield and quality of forage and Sudan grass. Proc. for Natural Sciences, Matica srpska, Novi Sad, 90, 83-88
Stanisavljević, R. (2002) Uporedna ispitivanja prinosa i hranljive vrednosti krmnog sirka, sudanske trave i kukuruza. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, Magistarska teza, 1-74
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 05.01.2017.

Povezani članci

Acta agriculturae Serbica (2004)
Uticaj gustine useva na prinos i kvalitet krme sudanske trave
Stanisavljević R., i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2002)
Mesto i uloga sirka i sudanske trave u proizvodnji stočne hrane
Ćupina Branko, i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2005)
Prinos i evapotranspiracija krmnog sirka u zavisnosti od predzalivne vlažnosti zemljišta
Pejić Borivoj, i dr.

prikaži sve [6]