Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:10

Sadržaj

članak: 1 od 8  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 7, br. 2, str. 213-229
Prvenstvo prirodnog prava - geneza jedne ideje
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresamilos.zdravkovic@ius.bg.ac.rs
Projekat:
Projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Identitetski preobražaj Srbije

Ključne reči: Prirodnopravna teorija; prirodnopravni principi; pozitivno pravo; Aristotel; Toma Akvinski; Džon Finis; Robert P. Džordž
Sažetak
Savremeni jusnaturalizam promoviše stav da se prirodno pravo sastoji od tri grupe principa. Prva i najvažnija grupa principa rukovodi ljudske izbore i postupke ka ostvarivanju osnovnih ljudskih dobara, poput života, znanja, prijateljstva, koja su po sebi vredna. Druga grupa principa usmerava ljude ka valjanim izborima, koji ih vode prema osnovnim dobrima. Neki od tih principa su da treba imati jedan racionalan i koherentan životni plan, da treba delati na opšte dobro zajednice, da treba u svakoj radnji i aktu poštovati sva osnovna ljudska dobra, da treba slediti naloge svoje savesti itd. Proizvod svih ovih principa jeste moralnost. Pošto ovi principi rukovode od suda o tome šta su osnovna dobra do zaključka o tome šta je ispravno da se čini ovde i sad, oni se mogu nazvati i principima praktičke razboritosti. Treća grupa principa, koji se mogu nazvati i posebnim moralnim normama, odnosi se na dozvoljavanje ili zabranjivanje određenih ljudskih ponašanja, poput zabrane ubistva nedužne osobe. Budući da pravo ima svoju moralnu svrhu, norme pozitivnog prava treba da budu utemeljene u prirodnom pravu. Ova stara koncepcija ima dugu istoriju razvitka počev od Aristotela, preko Tome Akvinskog, sve do današnjih dana. U okviru moderne teorije prirodnog prava, ta koncepcija za osnovnu svrhu ima utvrđivanje kriterijuma kako norme pozitivnog prava treba da proističu iz prirodnopravnih principa.
Reference
Akvinski, T. (1990) Država. Zagreb: Nakladni zavod Globus, izabrao i preveo Tomo Vereš
Akvinski Toma, Sv. (2005) Izabrano djelo. Zagreb: Globus, str 157
Aristotel (1984) Politika. Beograd: BIGZ, prevela Ljiljana Stanojević-Crepajac, red. prevoda Franja Barišić
Aristotel (2000) Retorika. Beograd, prev. M. Višić
Aristotel (2003) Nikomahova etika. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, prev. sa starogrčkog Radmila Šalabalić
Bork, R. (1991) The Tempting of America. New York: Simon & Schuster
Coleman, J., Shapiro, S., Himma, K.E. (2002) The Oxford handbook of jurisprudence and philosophy of law. New York: Oxford University Press
Dvorkin, R. (2001) Suština individualnih prava - novo izdanje sa odgovorom kritičarima. Beograd: Službeni list SRJ
Finnis, J. (1980) Natural law and natural rights. Oxford: Claredon Press
Finnis, J. (1987) On 'The Critical Legal Studies Movement'. u: Eekelaar J., Bell J. [ur.] Oxford Essays in Jurisprudence, Oxford: Clarendon Press
Finnis, J. (2011) Philosophy of Law. u: Dworkin R. [ur.] The philosophy of law, Oxford: Oxford University Press
Finnis, J. (1996) The truth in legal positivism. u: George Robert P. [ur.] The autonomy of law: Essays on legal positivism, New York: Oxford University Press, str. 195-200
Finnis, J. (1998) Aquinas: Moral, political and legal theory. Oxford: Oxford University Press
Fuler, L.L. (2001) Moralnost prava. Beograd: Pravni fakultet
George, R. (2004) In Defence of Natural Law. Oxford: Oxford University Press
Himma, K. Natural law. http://www.iep.utm.edu/n/natlaw.htm, 01. 11. 2016
Makijaveli, N. (1964) Vladalac. Beograd: Rad
Raz, J. (1990) Practical reason and norms. Princeton: Princeton University Press
Vasić, R.R., Čavoški, K.S. (1999) Uvod u pravo II. Beograd: Draganić
Zdravković, M. (2010) Finis o Lex iniusta non est lex. Pravo i društvo, 4
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/pravzap0-12638
objavljen u SCIndeksu: 16.03.2017.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci

Nema povezanih članaka