Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:11
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:7
članak: 6 od 15  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Akademije umetnosti
2018, br. 6, str. 89-103
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/ZbAkUm1801089Z

Creative Commons License 4.0
S one strane muzike i s one strane reči - psihoanalitičko istraživanje
aUniverzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičkih umetnosti
bVisoka škola likovnih i primenjenih umetnosti, Beograd

Sažetak

Odnosi između jezika i muzike su odvek bili živi i dinamični, od njihovog sinkretičkog jedinstva u ritualima, do komponovanja muzike na određeni tekst, verbalnog prikaza muzičkih dela, muzikalizacije književnosti, do obilja lingvističkih i književnih metafora u diskursu o muzici. I jezik i muzika se odvijaju u vremenu; oboje poseduju hijerarhiju elemenata koji se kombinuju po utvrđenim pravilima. Ovaj rad će najpre ukazati na neke lingvističke (prvenstveno sintaksičke) koncepte koji prožimaju muzičku teoriju. Može se uspostaviti i analogija između koncepta dubinske strukture jezika Čomskog i Šenkerove osnovne strukture (Ursatz). Muzika se, međutim, ne može uvek opisati kao hijerarhijski organizovana sintaksička struktura. Muzika je takođe sposobna i za simultanost na način nedostižan jeziku. Da bismo mogli da pomirimo ovakav dvosmislen odnos između muzike i jezika, prizivamo u pomoć psihonalitički model uma. On pretpostavlja da je arhaično iskustvo sveta povezano sa auditivnom sferom. Ovaj auditivni, preverbalni način poimanja sveta će postepeno voditi ka sledećim razvojnim fazama: vizuelnoj, a potom i verbalnoj komunikaciji. Dubinska struktura muzike je svakako analogna verbalnoj strukturi. Međutim, zbog svog preverbalnog porekla, muzika je organizovana i po starijim principima mentalnog funkcionisanja. Na primer, pravila logike nisu primenjiva; muzika dopušta kondenzaciju mnogo lakše nego jezik. Ovo objašnjava polifoniju u muzici i nepreciznost u raščlanjivanju muzičkog toka u zasebne jedinice.

Ključne reči

lingvistika; muzička sintaksa; psihoanaliza; primarni process

Reference

Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Balkányi, Charlotte (1964). 'On Verbalization', International Journal of Psycho-Analysis, 45, 64-74.
Bahtin, Mihail [Bakhtin, Michail] (2002/1963). Problemy poëtiki
Dostoevskogo. [Problems of the Poetics of Dostoevsky]. Moskva, Augsburg: ImWerden Verlag.
Cone, Edward T. (1974). The Composer’s Voice. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press.
Fisher, Charles (1954). 'Dreams and Perception - The Role of Preconscious and Primary
Modes of Perception in Dream Formation,' Journal of the American Psychoanalytical Association, 2.
Freud, Sigmund (1960/1918). From the History of an Infantile Neurosis. The Standard
Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Vol. XVII.
Friedman, Stanley (1960). 'One Aspect of the Structure of Music - A Study of Regressive Transformations of Musical Themes', Journal of the American Psychoanalytical Association, 8.
Kivy, Peter (2009). Antithetical Arts: On the Ancient Quarrel between Literature and Music. New York: Oxford University Press.
Knafo, Danielle (2002). 'Revisiting Ernst Kris’s concept of regression in the service of the ego in art', Psychoanalytic Psychology, 19(1), 24-49.
Kris, Ernst (1952). Psychoanalytic Explorations in Art. New York: International Universities Press.
Langer, Susanne (1958). Philosophy in the New Key. New York: The New American Library.
Lerdahl, Fred and Ray Jackendoff (1996/1983). A Generative Theory of Tonal Music, Cambridge, Massachusetts: MIT Press.
Maus, Fred Everett (1988). 'Music as Drama,' Music Theory Spectrum, Vol. 10, 56-73.
Mazel’, L. A. (1972). Problemy klassičeskoj garmonii. Moskva: Muzyka.
McDonald, Marjorie (1990). Transitional Tunes and Musical Development. In Stuart
Feder et al. (eds.) Psychoanalytic Explorations in Music. Madison: International University Press, 199), 79-95.
Rose, Glibert (2004). Between Couch and Piano: Psychoanalysis, music, art and neuroscience, London, New York: Routledge.
Schoenberg, Arnold (1967). Fundamentals of Musical Composition. London: Faber and Faber.
Sloboda, John (1997). The Musical Mind, Oxford: Clarendon Press.
Stern, Daniel (1985). The Interpersonal World of the Infant: A View from Psychoanalysis and Developmental Psychology. London: Karnac.
Swain, Joseph (1997). Musical Languages. New York and London: W. W. Norton.
Zatkalik, Miloš (2004). 'Šta još možemo naučiti od lingvistike' [What Else Can We
Learn from Linguistics]; in Mirjana Živković, Ana Stefanović and Miloš Zatkalik
(eds.), Muzička teorija i analiza 2 - Zbornik radova sa Drugog skupa Katedre za teorijske predmete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Beograd: Signature and Fakultet muzičke umetnosti.
Zatkalik, Miloš (2015). 'How Can Narrative Be Musical? How Musical Can a Narrative Be?', Muzički Talas No. 43: 44-64.
Zatkalik, Miloš and Aleksandar Kontić (2013). 'Is There a Wolf Lurking behind These
Notes: The Unconscious Code of Music'. In Histories and Narratives of Music Analysis, edited by Miloš Zatkalik, Denis Collins and Milena Medić, 628-644. Newcastle: Cambridge Scholars Publishing.
Zatkalik, Miloš and Aleksandar Kontić (2015). 'Psychoanalysis and Music: Discourse about the Ineffable', Muzikologija, No. 19: 127-146.