Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 1 od 19  
Back povratak na rezultate
Unimanuelne veštine kao prediktori lateralizacije ruke
aElementary School 'Sreten Mladenović Mika', Niš
bUniverzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Odsek Biologija i ekologija

e-adresamcvetkovic74@gmail.com
Projekat:
Virtuelni koštano zglobni sistem čoveka i njegova primena u pretkliničkoj i kliničkoj praksi (MPNTR - 41017)

Ključne reči: lateralizacija ruke; prediktori lateralizacije; levorukost/desnorukost
Sažetak
Veština pisanja levom ili desnom rukom se često označava kao prediktor lateralizacije ruke. Ako se uzme u obzir da se pisanje levom rukom često prevežbava, levorukost ostaje 'zamaskirana', a time i teže fenotipski merljiva. Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje prediktabilnosti unimanuelnih veština u odnosu na tip rukosti. Pravac rukosti 756 učenika koji su učestvovali u istraživanju, određen je Edinburg upitnikom (Edinburgh Handedness Inventory). Pokazalo se da su veština pisanja i veština crtanja određenom rukom u značajnoj korelaciji (0.86 kod levorukih i 0.50 kod desnorukih). Međutim, korelacija ove dve veštine sa drugim unimanuelnim veštinama, kao što su bacanje, korišćenje makaza, korišćenje četkice za zube, korišćenje ključa i držanje čaše, nije ustanovljena. U vezi s tim, veština pisanja sama po sebi nije dobar prediktor lateralizacije ruke. U odnosu na lateralizaciju ruke, određenu kroz sve posmatrane unimanuelne veštine, veština pisanja pokazuje slab determinacioni koeficijent kod levorukih, dok je za ostale veštine R2 u opsegu 0.43-0.66. Kod desnorukih R2 je 0.28-0.53, za sve veštine, osim za pisanje i crtanje. Može se izvesti zaključak da veština pisanja (time i crtanja) nije dobar prediktor lateralizacije ruke ulevo ili udesno, za razliku od ostalih posmatranih unimanuelnih veština, koje nisu pod kulturološkim pritiskom.
Reference
Alipour,, Agah, A., Haris, M. (2007) Reliability and validity of Edinburg handedness inventory in Iran. Journal of Psychological Sciences, 22: 117-133
Brandler, W.M., Morris, A.P., Evans, D.M., Scerri, T.S., Kemp, J.P., Timpson, N.J., St, P.B., Smith, G.D., Ring, S.M., Stein, J., Monaco, A.P., Talcott, J.B., Fisher, S.E., Webber, C. (2013) Common Variants in Left/Right Asymmetry Genes and Pathways Are Associated with Relative Hand Skill. PLoS Genetics, 9(9): e1003751
Coren, S. (2012) The left-hander syndrome: The causes and consequences of left-handedness. Simon and Schuster
Cvetkovic, M., Vasiljevic, P. (2015) Handedness and phenotypic characteristics of the head and face. ABI Genetika, 47(2): 723-731
Cvetković, M., Vasiljević, P., Najman, S. (2015) Handedness. Glasnik Antropološkog društva Srbije, br. 50, str. 115-124
de Agostini, M., Khamis, A.H., Ahui, A.M., Dellatolas, G. (1997) Environmental Influences in Hand Preference: An African Point of View. Brain and Cognition, 35(2): 151-167
Fiore, I., Bondioli, L., Radovčić, J., Frayer, D.W. (2015) Handedness in the Krapina Neandertals: A reevaluation. Paleo Anthropology, 19-36; 2015
Frayer, D.W., Lozano, M., Bermúdez, de C.J.M., Carbonell, E., Arsuaga, J.L., Radovčić, J., Fiore, I., Bondioli, L. (2012) More than 500,000 years of right-handedness in Europe. Laterality: Asymmetries of Body, Brain and Cognition, 17(1): 51-69
Gutwinski, S., Löscher, A., Mahler, L., Kalbitzer, J., Heinz, A., Bermpohl, F. (2011) Understanding Left-Handedness. Deutsches Aerzteblatt Online, 108(50), 849-53
Llaurens, V., Raymond, M., Faurie, C. (2009) Why are some people left-handed? An evolutionary perspective. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 364(1519): 881-894
McManus, I.C. (2009) The history and geography of human handedness. u: Sommer, Iris E. C.; Kahn, Rene S.; Sommer, Iris E. C.; Kahn, Rene S. [ur.] Language Lateralization and Psychosis, Cambridge: Cambridge University Press, str. 37-58
Milenković, S.M., Kocijancić, R.I., Belojević, G.A. (2004) Left handedness and spine deformities in early adolescence. European Journal of Epidemiology, vol. 19, br. 10, str. 969-972
Oldfield, R.C. (1971) The assessment and analysis of handedness: The Edinburgh inventory. Neuropsychologia, 9(1): 97-113
Perelle, I.B., Ehrman, L. (1994) An international study of human handedness: The data. Behav Genet, 24(3): 217-27
Raymond, M., Pontier, D. (2004) Is there geographical variation in human handedness?. Laterality: Asymmetries of Body, Brain and Cognition, 9(1): 35-51
Rife, D.C. (1939) Handedness, with special reference to twins. Science, 89(2304): 178-179
Teng, E., Lee, P., Yang, K., Chang, P. (1976) Handedness in a Chinese population: biological, social, and pathological factors. Science, 193(4258): 1148-1150
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/gads53-16603
objavljen u SCIndeksu: 18.01.2019.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Gl Antropol društva Srbije (2015)
Rukost
Cvetković Milena, i dr.

Srps arh celokup lekarstvo (2010)
Socijalni aspekti levorukosti
Milenković Sanja, i dr.

Srps arh celokup lekarstvo (2005)
Etiološki činioci levorukosti
Milenković Sanja M., i dr.

prikaži sve [19]