U radu je dat kratak pregled aktuelnih modela determinacije deviznog kursa. U prvom delu rada bilo je reči o Mundall-Fleming-Dornbusch modelu, koji je pokazao neporecivu privlačnost u primeni tokom vremena. Međutim, neophodno ga je bilo usavršiti, pre svega jačim mikroekonomskim fundamentima. Jača mikroekonomska potpora omogućena je redux modelom, koji je uneo novine i omogućio konkretnu analizu uticaja monetarne politike na blagostanje potrošača. Literatura na temu nove makroekonomije otvorene privrede je u ekspanziji od kraja 90-tih godina prošlog veka, isprovocirana radom Obstfelda i Rogoffa 1995. u kom oni daju svoje viđenje reakcija privrede na monetarne šokove objašnjavajući ih redux modelom. Redux model pretpostavlja realan uticaj monetarnih šokova na potrošnju, nivo autputa i devizni kurs iako važe pariteti kupovne moći i pravilo jedinstvene cene. Blagostanje se uvećava u jednakom iznosu u domaćoj i inostranoj privredi nakon neočekivanog pozitivnog monetarnog šoka, a proizvodnja vodi privredu bliže efikasnoj onoj ostvarivoj na tržištu potpune konkurencije. Prilagođavanje privrede nastupa nakon jednog perioda. Monetarni šokovi mogu imati realne efekte duže od ispravki nominalnih rigidnosti, jer se povećanje kratkoročnog blagostanja kumulira preko tekućeg računa. Uticaj novca je prisutan čak i u dugom roku što implicira odsustvo neutralnosti novca. Zaključci doneseni na osnovu literature iz oblasti nove makroekonomije otvorene privrede, sa aspekta blagostanja, su veoma osetljivi na pretpostavke od kojih se polazi u modelima. Osnovne pretpostavke modela su u procesu evaluacije i korekcije, a rezultat su novi modeli kojima se pokušava objasniti uticaj šokova. Istovremeno ostaje težnja definisanja primenljive državne politike. Konsenzus nije postignut u vezi sa osnovnim stavovima u makroekonomiji a potvrde teorijskih modela još nisu na zadovoljavujućem nivou. Dalja istraživanja i empirijske potvrde tek predstoje.