Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 14  
Back povratak na rezultate
Agrarna politika EU i rejonizacija agrarne proizvodnje Srbije
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment - FIMEK

e-adresababovic@fimek.edu.rs
Ključne reči: prirodni resursi; rejonizacija; održivi razvoj; organska proizvodnja hrane; multifunkcionalni razvoj
Sažetak
Povoljni prirodni uslovi i resursi, kao i ekološki čista sredina, velika su prednost Srbije za proizvodnju visokokvalitetne i sertifikovane hrane za potrebe domaćeg tržišta i izvoza. Cilj rada je da se prikaže rejonizacija kao uslov održivog razvoja poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje hrane. Za obeležavanje rejonskog razmeštaja korišćeni su dva metoda sa korektivnim faktorima i to: teritorijalno obeležavanje rejona na osnovu nadmorske visine, klime, reljefa, padavina i obeležavanje rejona pojedinih proizvodnji prema zastupljenosti proizvodnji prema površini na određenom prostoru. To je praksa i Evropske unije, gde se putem rejonske politike uticalo na ukrupnjavanje gazdinstava i parcela. Zemlje koje se pridružuju EU dužne su da vode politiku regionalizacije ili rejonizacije i efikasan agro i ekomenadžment. Prema kriterijumu nadmorske visine, Srbija može da se podeli na četiri makrorejona1: ravnički, ravničko-brežuljkasti, brežuljkasto-brdski i brdsko-planinski i na veći broj mikrorejona. Rejonizacija je bitna za razmeštaj poljoprivredne proizvodnje, posebno organske poljoprivrede, razvoj agroekoturizma, za kreativno vođenje agroekonomske politike i za vođenje ekonomske politike regionalnog razvoja Srbije. Makro i mikropoljoprivredna rejonizacija od strateškog je značaja za korišćenje komparativnih prednosti i održiv razvoj multifunkcionalne poljoprivrede, agroekoturizma i drugih delatnosti. Njom se racionalno koriste resursi, ostvaruje održiv razvoj, razvoj organske poljoprivrede i štiti životna sredina. Rejonizacija je besplatna investicija i uslov za kreiranje nacionalne i regionalne razvojne ekonomske politike, bitna brana devastacije i napuštanja sela, demografske obnove i činilac povećanja društvenog bogatstva.
Reference
Babović, J. (2005) Agroekonomska i agroekološka politika Evropske unije. u: Agrobiznis u proizvodnji ekološke hrane, Novi Sad: Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Babović, J. (2010) Rejonizacija - uslov agrarnog razvoja i organske poljoprivrede Srbije. u: Međunarodni simpozijum, Sijarinska banja, Beograd: Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, str. 1-16
Babović, J., i dr. (2008) Organska poljoprivreda. Novi Sad: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, tom 1, tom 2
Babović, J. (2008) Marketing i agromarketing. Novi Sad: Privredna akademija - Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
Babović, J. (2010) Menadžment prirodnih resursa u održivom razvoju. Novi Sad: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
Babović, J., Lazić, B., Malešević, M., Gajić, Ž., Molnar, I., Radanović, D., Keserović, Z., Đorđević, S.S., i dr. (2005) Agrobiznis u ekološkoj proizvodnji hrane. Novi Sad: Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Gulan, B. (2006) Nestajanje sela u Srbiji. Beograd: PKS
Ignjatijević, S. (2010) Komparativne prednosti agrara Srbije na međunarodnom tržištu. Novi Sad: Fakultet za ekonomiji i inženjerski menadžment, rukopis
Marković, P., Babović, J. (1998) Pogledi na budući razvoj poljoprivrede i sela. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede Srbije
Marković, P.J., i dr. (1995) Poljoprivredni atlas Srbije. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, I-IV
Sekulić, P. (2008) Biološke osnove razvoja organske proizvodnje. u: Organska poljoprivreda, Novi Sad: Institut za ratrastvo i povrtarstvo, tom 1
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljen u SCIndeksu: 08.04.2011.

Povezani članci

Nema povezanih članaka