Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:17
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:15

Sadržaj

članak: 3 od 12  
Back povratak na rezultate
2018, br. 160, str. 218-233
Od čuvanja javnog interesa do razvoja preduzetništva - Srbija i dileme kulturne politike u procesu evrointegracija
Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti
Ključne reči: kreativne industrije; tranzicione konfuzije; kulturna politika; javni interes; preduzetništvo u kulturi; Kreativna Evropa
Sažetak
Usled globalnih neoliberalnih trendova koji stvaraju pritisak da se u svim društvenim oblastima razvija tržišna logika (uključujući i kulturu), Evropska unija već nekoliko decenija posvećuje pažnju pitanjima preduzetništva u kulturi. Međutim, otpori prema komodifikaciji kulture i razvoju preduzetničkog diskursa sve su češći i intenzivniji, i u Evropi i kod nas. Iako se na mnogim primerima pokazalo da kultura može da postane motor ekonomskog razvoja zemlje (što je sve siromašnijoj Srbiji svakako potrebno), pojavljuje se bojazan da promocija ovih koncepata u stvari samo sakriva nameru države da smanji podršku sektoru kulture (posebno delatnostima koje ne ostvaruju direktnu ekonomsku dobit). Drugim rečima, dovodi se u pitanje hoće li kultura u Srbiji ostati shvaćena kao oblast od javnog interesa. U radu se na osnovu pregleda relevantne literature, domaćih i inostranih strateških dokumenata i programa analizira uticaj prioriteta evropskih programa za kulturu na donošenje odluka u Srbiji. Takođe se analiziraju različiti odnosi spram kreativnih industrija (vlada, resorno ministarstvo, sektor privrede, profesionalci u kulturi), koji reflektuju stanje tranzicionih dilema i konfuzija, a posebna pažnja je usmerena na razmatranje rezultata istraživanja o strateškom razvoju kulture i evropske kulturne saradnje u Srbiji i preporukama profesionalaca u kulturi koje su dobijene putem istraživanja Deska Kreativna Evropa 2016. godine. Cilj je da se ukaže na neophodnost osiguranja državne podrške neprofitnim delatnostima u kulturi i ostvarenja strateškog pristupa razvoju kreativnih industrija kao mogućem načinu za razrešenje tranzicione konfuzije.
Reference
*** (2018) Compendium of cultural policy: Country profile Serbia. pristupljeno u junu 2018. preko: https://www.culturalpolicies.net/down/serbia_022015.pdf
Caust, J. (2018) Arts Leadership in Contemporary Contexts. London: Routledge
de Beukelaer, C. (2015) Developing Cultural Industries: Learning from the Palimpsest of Practice. Amsterdam: European Cultural Foundation
Dragićević-Šešić, M., Mijatović, R.Lj., Mihaljinac, N., ur. (2017) Cultural Diplomacy: Arts, Festivals and Geopolitics. Belgrade: Creative Europe Desk Serbia and Faculty of Dramatic Arts
Đukić, V. (2010) Država i kultura - studije savremene kulturne politike. Beograd: Fakultet dramskih umetnosti
Đukić, V. (2003) Tranzicione kulturne politike - konfuzije i dileme. Beograd: Zadužbina Andrejević
Francioni, F. (2004) Beyond state sovereignty: The protection of cultural heritage as a shared interest of humanity. Michigan Journal of International Law, 25: 4, Florence: European University Institute
Government of the United Kingdom The creative industries mapping document. https://www.gov.uk/government/publications/creative-industries-mapping-documents-1998
Knežević, V. (2015) Kvart kulture i njegove kulise. Portal Mašina - proizvodnja društvene kritike, pristupljeno u julu 2018. preko: http://www.masina.rs/?p=1599
Kolb, B. (2015) Entrepreneurship for the Creative and Cultural Industries. London: Routledge
Matarasso, F. (1997) Use or ornament? The social impact of participation in the arts. London: Comedia
Mikić, H., Radulović, B. (2018) Republika Srbija - procena ekonomskog uticaja kreativnih industrija 2014-2016 - izveštaj za svetsku banku
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije (2009) Zakon o kulturi. Službeni glasnik RS, br. 72, pristupljeno u junu 2018. preko: http://www.kultura.gov.rs/docs/dokumenti/propisi-iz-oblasti-kulture/zakon-o-kulturi.pdf
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije Nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. pristupljeno u junu 2018. preko: http://www.kultura.gov.rs/docs/dokumenti/predlog-strategije-razvoja-kulture-republike-srbije-od2017-do-2027-/-predlog-strategije-razvoja-kulture-republike-srbije-od-2
Moore, H.M. (1995) Creating Public Value - Strategic Management in Government. Cambridge: Harward University Press
Prnjat, D. (2015) Povratak 'nezavisnih'. Blog Dematerijalizacija umetnosti, pristupljeno u junu 2018. preko: dematerijalizacijaumetnosti.com/povratak-nezavisnih
Ristić, I. (2016) Novi modeli samoorganizacije. Manek, Beograd, NKSS 5, str. 78-85
Rypkema, D., Mikić, H. (2016) Cultural Heritage & Creative Industries. Belgrade: Creative Economy Group Foundation
Spasić, I. (2013) Kultura na delu. Beograd: Fabrika knjiga
Šešić, M.D., Stefanović, M. (2017) Leadership styles and values: the case of independent cultural organizations. Cultural Management: Science and Education, 1(1): 29-37
Vidović, D., ur. (2018) Do it together: Practices and tendencies of Participatory Governance in Culture in the Republic of Croatia. Zagreb: Cultura Nova Foundation
Vlada Republike Srbije (2011) Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine. 55/5, pristupljeno u junu 2018. preko: http://www.pravno-informacionisistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/eb9c2640-bdbe-478f-b903-9d2fe3a46e5c
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kultura1860218M
objavljen u SCIndeksu: 06.12.2018.