Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2

Sadržaj

članak: 1 od 9  
Back povratak na rezultate
2021, vol. 14, br. 2, str. 81-100
Uporedna analiza upravljanja javnim preduzećima u Republici Srbiji
aUniverzitet 'Union - Nikola Tesla', Fakultet za ekonomiju i finansije, Beograd
bVisoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Novi Sad

e-adresaedvard.jakopin@stat.gov.rs, miladinkalinic@gmail.com
Ključne reči: upravljanje javnim preduzećima; analiza poslovanja velikih republičkih infrastrukturnih javnih preduzeća; reformski prioritet
Sažetak
Rezultati komparativnog istraživanja efekata upravljanja državnim i javnim preduzećima u tranzicionim ekonomijama svrstali su Srbiju u grupu država sa neefikasnim upravljanjem. Tranzicione države, članice EU, postižu bolje performanse upravljanja državnim preduzećima od zemalja koje nisu članice EU, zbog jačih institucija, efikasnih pravila o državnoj pomoći, kao i veće transparentnosti budžetske podrške. Globalna pandemija 2020. i pojačani zdravstveni, ekonomski i socijalni rizici u mnogim tranzicionim državama nisu uticali na usporavanje strukturnih reformi u javnim preduzećima, naprotiv, poseban fokus je bio usmeren ka nadogradnji mehanizama upravljanja javnim preduzećima, jačanju antikorupcijske politike, digitalizaciji državnih službi i dr. Istraživanje reformskog bilansa upravljanja velikim republičkim infrastrukturnim javnim preduzećima u Republici Srbiji je pokazalo da država ima velikih problema u upravljanju preduzećima koji se nalaze u njenom portfoliju i pod njenom kontrolom. Njihovo poslovanje predstavlja permanentan budžetski rizik, direktno utiču na privredni rast i ključne makroekonomske agregate. Velika infrastrukturna javna preduzeća imaju dominantno učešće u energetskom i saobraćajnom sektoru, čime utiču na poslovanje celokupne privrede. Bilans njihovog poslovanja u periodu privredne konjunkture je u sve većem raskoraku sa bilansom poslovanja privatnog sektora, što jasno ukazuje na problem upravljanja. Primarni reformski zadatak u upravljanju javnim preduzećima je poboljšanje odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti njihovog upravljanja.
Reference
Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Adjémian, S., Cahn, C., Devulder, A., & Maggiar, N. (2008). Variantes en Univers Incertain. Économie et Prévision, 2008 (2-3), 223-238
Arsić, M. (2015). Privatizacija javnih preduzeća u Srbiji. U: Restrukturiranje javnih preduzeća u uslovima institucionalnih ograničenja (str. 105-122). Beograd. NDE i EF
Beddoe, R., Costanza, R., Farley, J., Garza, E., Kent, J., Kubiszewski, I., Martinez, L. & others. (2009). Overcoming Systemic Roadblocks to Sustainability: The Evolutionary Redesign of Worldviews, Institutions, and Technologies. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106(8), 2483-2489
Bouis, R., Duval R., & Eugster, J. (2020). How fast does product market reform pay off? New evidence from non-manufacturing industry deregulation in advanced economies. Journal of Comparative Economics, 48(1), 198-217
Bower, U. (2017). State-Owned Enterprises in Emerging Europe: The Good, the Bad, and the Ugly. IMF Working Paper, 17(221), 1-27. IMF. Washington, DC
Bushman, R., & Smith, A. (2003). Transparency, Financial Accounting Information, and Corporate Governance. Economic Policy Review 9(1), 65-87
Ciriaci, D. (2014). Business Dynamics and Red Tape Barriers. Economic Paper, 532. EC
Duval R., & Furceri, D. (2018). The Effects of Labor and Product Market Reforms: The Role of Macroeconomic Conditions and Policies. IMF Economic Review, 66(1), 31-69
EBRD. (2020). Transition Report 2020-2021. Preuzeto sa https://www.ebrd.com/news/publications/transitionreport/transition-report-202021.html
Estrin, S., Hanousek, J., Kocenda, E. & Svejnar, J. (2009). The Effects of Privatization and Ownership in Transition Economies. Journal of Economic Literature, 47(3), 699-728
European Commission (EC), Directorate-General for Economic and Financial Affairs. (2016). State-Owned Enterprises in the EU: Lessons Learnt and Ways Forward in a Post-Crisis Context. Luxembourg: Publications Office of the European Union
European Commission. (2020). Serbia 2020 Report. Preuzeto sa https://ec.europa.eu/neighbourhoodenlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf
Fiskalni savet RS. (2014). Analiza preduzeća u državnom vlasništvufiskalni aspekt. Preuzeto sa http://www.fiskalnisavet.rs /latinica/analize-stavovi-predlozi.php
Fiskalni savet. (2019). Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbijeod nedovršene reforme do održivog sistema. Preuzeto sa http://www.fiskalnisavet.rs/doc/analize-stavovipredlozi/2019/fs--platni-razredi-i-zaposlenost-u-drzavnomsektoru-srbije.pdf
Foster, V., & Rana, A. (2019). Rethinking power sector reform in the developing world. International Bank for Reconstruction and Development/The World Bank
IMF (IMF staff team led by Richmond, Ch., Dohlman, P., Miniane, J. & Roaf, J. in collaboration with EBRD staff). (2019). Reassessing the Role of State-Owned Enterprises in Central, Eastern, and Southeastern Europe, 19(11), str. 1-114
IMF. (2020). Fiscal Monitor: Policies for the Recovery. Preuzeto sa https://www.imf.org/en/Publications/FM/Issues/2020/09/30/october-2020-fiscal-monitor
Jakopin, E. (2020). Efekti strukturnih promena u privredi Republike Srbijestari problemi, novi reformski izazovi. Ekonomski horizonti, 22(3), 191-208
Madžar, Lj. (2015). Gordijev čvor javnih preduzeća u Srbijidrešiti ili seći? U: Restrukturiranje JP u uslovima institucionalnih ograničenja. Beograd. NDE i EF
Megginson, W. (2000). Corporate governance in publicly quoted companies. U: Corporate governance of stateowned enterprises in China (str. 1-50). OECD
OECD. (2011). State-Owned Enterprise Governance Reform. OECD
OECD. (2015). Guidelines on Corporate Governance of StateOwned Enterprises. OECD
OECD. (2017). The Size and Sectoral Distribution of State-Owned Enterprises. OECD
OECD. (2018). Ownership and Governance of State-Owned Enterprises: A Compendium of National Practices. OECD
Pan, X., Chen, X., Sinha, P. & Dong, N. (2020). Are firms with state ownership greener? An institutional complexity view. Business Strategy and the Environment, 29, 197-211
Putnins, T. (2015). Economics of State-Owned Enterprises. International Journal of Public Administration 38(11), 815-32
Schwartz, G., Fouad, M, Hansen T., & Verdier, G. (2020) How Strong Infrastructure Governance Can End Waste in Public Investment, IMF Blog [blog post], 3 September 2020, Preuzeto sa https://blogs.imf.org/2020/09/03/how-strong-infrastructuregovernance-can-end-waste-in-public-investment
Smith-Bingham, R., Wittenberg, A. & Kaniewski, D. (2020). Building national resilience: Aligning mindsets, capabilities and investments. Marsh & McLennan Advantage
Stošić, I., & Đukić, M. (2016). Potrebe i izazovi restrukturiranja javnog sektora Srbije. U: Pravci strukturnih promena u procesu pristupanja Evropskoj uniji (str. 107-127). Beograd, IEN
Woetzel, J., N. Garemo, J. Mischke, P. Kamra & R. Palter. (2017). Bridging Global Infrastructure Gap: Has the World Made Progress. McKinsey Global Institute. Preuzeto sa https://www.mckinsey.com/business-functions/operations/ourinsights/bridging-infrastructure-gaps-has-the-world-madeprogress#
WEF. (2021). The Global Risks Report 2021. 16th Edition. Preuzeto sa https://www.weforum.org/reports/the-global-risks-report-2021
World Bank. (2014). Corporate Governance of State-Owned Enterprises: A Toolkit. World Bank Group, Washington, DC
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
DOI: 10.5937/etp2102081J
primljen: 11.06.2021.
revidiran: 14.06.2021.
prihvaćen: 22.06.2021.
objavljen u SCIndeksu: 30.07.2021.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Nema povezanih članaka