Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:14
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:9

Sadržaj

članak: 5 od 9  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 66, br. 7-8, str. 371-385
Regionalne strukturne neravnoteže Srbije kao posledica primenjenih tranzicionih modela privrednog rasta
Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet
Ključne reči: regionalne strukturne neravnoteže; tranzicioni modeli rasta; regioni dobitnici i gubitnici tranzicije
Sažetak
Celina se ne može razvijati ukoliko se svi njeni delovi ne razvijaju. Regionalni razvoj ima direktne implikacije na ukupan privredni i društveni razvoj! Regionalna tranzicija u Srbiji uzima svoj danak u ključnim razvojnim dimenzijama - demografskoj, prostornoj, privrednoj, socijalnoj, bezbednosnoj i političkoj. Država nije imala sluha za regionalne posledice tranzicije. Regionalna politika bila je u drugom planu, fokus državnih instrumenata je bio dominantno usmeren na proces prevođenja planske privrede ka tržišno orijentisanoj privredi, regionalne neravnoteže su se razvijale i intenzivirale spontano i stihijski, pojedinačne akcije države su bile nekoordinirane i selektivne, uglavnom pokrenute iz partikularnih političkih interesa. Državni instrumenti nisu bili u funkciji amortizacije tranzicionih posledica. Ključna poruka u radu je da ravnomerniji regionalni razvoj u Srbiji nije moguće sprovesti bez izgradnje efikasnog institucionalnog okvira koji se sastoji od institucija i instrumenata, različitih politika kojima se obezbeđuje stabilnost, kontinuiranost i usklađenost u razvojnom procesu. Pored toga, autor ukazuje na značaj afirmacije integrativne funkcije strateškog regionalnog planiranja razvoja, procesa decentralizacije i policentričnog regionalnog razvoja. U regionalnoj teoriji i praksi opšte je prihvaćeno mišljenje da se veća efikasnost sprovođenja politike regionalnog razvoja i planiranja obezbeđuje kroz hijerarhijski izdiferencirane sisteme odlučivanja.
Reference
Bauer, P.T. (1965) The vicious circle of poverty. Weltwirtschaftliches Archiv, Bd. 95, 4-20, Published by: Springer
Caraveli, H. (2016) Global Imbalances and EU Core-Periphery Division: Institutional Framework and Theoretical Interpretations. World Review of Political Economy, 7(1): 29
Charbit, C. (2011) Governance of public policies in decentralised contexts: The multi-level approach. OECD Publishing, 1-23
Christopherson, S., Michie, J., Tyler, P. (2010) Regional resilience: theoretical and empirical perspectives. Cambridge Journal of Regions Economy and Society, 3(1): 3-10
Cierco, T. (2016) Bridging the gap: the Serbian struggle for good governance. Journal of Contemporary Central and Eastern Europe, 24(2): 113-129
Davies, S. (2011) Regional resilience in the 2008-2010 downturn: comparative evidence from European countries. Cambridge Journal of Regions, Economy and Society, 4(3): 369-382
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2016) The future of Serbia and how to survive it: Catching up and convergence with the EU. Ekonomika preduzeća, vol. 64, br. 1-2, str. 15-36
Đuričin, D., Vuksanović-Herceg, I. (2018) Digital Serbia: Economic context adjustments for double GDP. Ekonomika preduzeća, vol. 66, br. 1-2, str. 19-41
Hettne, B. (1997) Development, Security and World Order: A Regionalist Approach. European Journal of Development Research, 9(1): 83-106
Horvat, B. (2001) Ogledi iz ekonomike privrednog planiranja. Beograd: Savezni sekretarijat za razvoj i nauku
Jakopin, E. (2010) Regionalni aspekti novog modela rasta i razvoja. u: Postkrizni model rasta i razvoja Srbije 2011-2020, USAID, 258-288
Jakopin, E. (2018) Regionalna tranzicija u Srbiji. Beograd: Zadužbina Andrejević
Jakopin, E., Bajec, J. (2009) Challenges of industrial development of Serbia. Panoeconomicus, vol. 56, br. 4, str. 507-525
Jakopin, E., Bajec, J., Paunović, B. (2016) Regional resilience: Structural analysis, entrepreneurship and specialisation. Ekonomika preduzeća, vol. 64, br. 1-2, str. 93-109
Janošević, S., Dženopoljac, V. (2014) The relevance of intellectual capital in Serbian ICT industry. Ekonomika preduzeća, vol. 62, br. 7-8, str. 348-366
Jovanović-Gavrilović, B. (2016) Tranzicija privrede Republike Srbije: dostignuća i izazovi. Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije. Kragujevac: Ekonomski fakultet, 25-43
Lilien, D.M. (1982) Sectoral Shifts and Cyclical Unemployment. Journal of Political Economy, 90(4): 777-793
Madžar, Lj. (2009) Kriza, tržište i ekonomska politika. Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska kriza. Ekonomski fakultet u Beogradu, 157-214
Madžar, L. (2017) The paradox of failed growth in the post-socialist economies: With reference to traits characteristic of Serbia. Ekonomika preduzeća, vol. 65, br. 5-6, str. 331-340
Matejić, V. (2013) Srbija oko 2030. godine - skica jedne vizije. Tehnologija, kultura i razvoj, 19-26; 20
Ravbar, M. (2005) Dejavniki regionalnega razvoja v pokrajinski členitvi Slovenije. UMAR. IB revija, 1-2, 34-49
Samuelson, A.P. (1958) Economics: An Introductory Analysis. McGraw-Hill, 4th Edition
WEF (2017) Global Competitiveness Report 2017-2018. Retrieved from https://www.weforum.org/reports/the-globalcompetitiveness- report-2017-2018
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/EKOPRE1808371J
objavljen u SCIndeksu: 07.03.2019.