Analiza ekonomskih odnosa u regionu dovodi do opšteg zaključka da regionalna saradnja zaostaje u poređenju sa dostignutim nivoom uspostavljenih veza i odnosa koje svaka pojedinačna zemlja razvija, ili nastoji da razvije sa EU. Istorijski faktori i obrazac zatvorenog ekonomskog razvoja su uticali na skromne međusobne ekonomske veze zemalja JIE. Nizak nivo međusobne spoljnotrgovinske razmene, kao i mali ostvareni novo priliva stranih direktnih investicija ukazuju na sporost u privrednim reformama i prestruktuiranju. Naglašena je mogućnost i potreba za novim izvoznim poslovima među zemljama regiona. Cilj analize je da sagleda kako spoljnotrgovinske odnose u regionu, tako posebno položaj i nivo uključenosti privrede Kosova i Metohije u ovaj regionalni kontekst. U ovom radu koristićemo geopolitički pojam Jugoistočna Evropa (JIE) koji obuhvata sedam zemalja: četiri bivše jugoslovenske republike (SRJ, Bosnu i Hercegovinu Hrvatsku i Makedoniju), Rumuniju, Bugarsku i Albaniju. Geografski posmatrano jugoistok Evrope (Balkanske zemlje) obuhvata devet zemalja, tj osim navedenih sedam, još Grčku i Mađarsku. U najširim relacijama, jugoistoku Evrope se često pripisuju još i Slovenija, Moldavija i Turska pa se govori o prostoru od preko 1,5 miliona kvadratnih kilometara sa oko 136 miliona stanovnika. U pitanju je region sa strateškom lokacijom na prelazu između Evrope i Azije i sa značajnim razvojnim potencijalima-tržište, resursi, ekonomski potencijali rasta. Zemlje jugoistoka Evrope su bivše socijalističke zemlje, sada zemlje u tranziciji, opterećene značajnim ekonomskim problemima, a zemlje u regionu bivše Jugoslavije i posledicama rata, nacionalnih sukoba i sankcija. Kosovo i Metohija su od 1999. godine pod upravom UN u okviru međunarodnih granica SCG. U Prištini je 10. decembra 2003. godine objavljen Plan za primenu Standarda za Kosovo (PPSK) koji utvrđuje akcije i politiku postizanja standarda utvrđenih u dokumentu "Standardi za Kosovo", i nakon toga odobren od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u njegovom saopštenju od 12. decembra. "Standardi za Kosovo", a posebno uvod u njih, utvrđuju pravnu osnovu i vodeća načela za ovaj plan primene. "Standardi za Kosovo" su skup ciljeva koje KiM moraju dostići u narednom periodu. Oni opisuju Kosovo i Metohiju kao region u kojem su javne ustanove reprezentativne i demokratske, gde je vladavina prava efikasna, poštovana i dostupna svima, gde su interno raseljena lica, koja to žele, slobodna i u stanju da se vrate na Kosovo bez smetnji, prepreka ili obeshrabrivanja. Svi pojedinci bez obzira na etničko poreklo mogu da putuju i da rade bezbedno i da se služe svojim jezikom (i gde to biva poštovano) svugde i u svakoj ustanovi na Kosovu, gde je okvir za funkcionisanje tržišne privrede. Ukratko, to podrazumeva istinski multietničko i stabilno Kosovo zasnovano na evropskim standardima. U tom pogledu, proces standarda je harmoničan sa paralelnim Procesom uspostavljanja mehanizma stabilizacije i pridruživanja Evropske unije (MSP). Naravno, ostvarivanje ovih standarda predstavlja sasvim drugo pitanje. Brojne pokrenute regionalne inicijative kao što su Pakt za stabilnost JIE, SECI i sl. upravo imaju za cilj da unaprede trgovinske veze u regionu, ojačaju političke odnose i promovišu ukupan ekonomski razvoj regiona. Regionalni pristup Evrope prema svom jugoistočnom delu najbolju potvrdu dobija u procesu stabilizacije i pridruživanja koji je Evropa predložila 1999. godine za Albaniju, BIH, Hrvatsku, Makedoniju i SCG a u smislu veće stabilizacije, demokratizacije i bržeg razvoja.