Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 7 od 9  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 68, br. 3, str. 7-28
Globalizacija između kraja i povratka istorije
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Institut za strategijska istraživanja

e-adresastanislav.stojanovic@mod.gov.rs
Sažetak
Globalizacija kao društveni koncept koji se temelji na principu univerzalizma najavila je početak novog vremena i jednog modela međunarodnog društva koje će značiti svojevrstan kraj istorijskih ciklusa. Optimistička vera u progres bila je jedna od nosećih ideja tog koncepta. Probuđena je nada da počinje novo doba ljudske istorije, a globalizacija je jedan od najpopularnijih koncepata globalnog društva. Karakter i dinamika odnosa u međunarodnoj politici, koja je rastrzana između vizije globalnog društva, ali i sve snažnije političke prakse, koja ima svoj neprekidni kontinuitet kroz čitavu istoriju ljudske civilizacije, nedvosmisleno potvrđuju da globalizacija “ne radi”, da jenjava njena snaga i da je sve manje kredibilan koncept uređenja savremenog svetskog društva. Globalni finansijski kolaps koji je pogodio svet 2008. godine predstavlja najuverljiviji pokazatelj da je veći deo globalizacije diskreditovan, a vera u ujedinjeno čovečanstvo sve je manje poželjan koncept. Svet sa globalizacijom nije postao jedan od najboljih mogućih svetova, kako je najavljivano. Mnoštvo ljudi našlo se na socijalnom, ekonomskom i političkom bespuću. Pokazalo se da su upravo procesi uspostavljanja svetskog društva, koje bi se zasnivalo na liberalnim i demokratskim kvalitetima, uveliko uticali na radikalnu desocijalizaciju prostora širom savremenog sveta. Snažne manjkavosti globalnog svetskog poretka intenzivirali su brojne političke, socijalne i verske dezintegrativne procese, pa se ispostavilo da je bila pogrešna najava da je sa globalizacijom otpočela era međunarodnog približavanja. Istovremeno, sve izraženija me đuzavisnost savremenih društava, zasnovana na ostvarenjima tehnoloških dometa postindustrijskog društva, proširila je spektar pitanja koja podrazumevaju globalni pristup.
Reference
Babić, J., Bojanić, P. (2012) Zbornik Globalno upravljanje svetom. Beograd: Pravni fakultet
Bžežinski, Z. (2013) Amerika i Kina i sudbina sveta Strateška vizija. Albatros Plus FB, Beograd
Hantington, S.P. (1999) Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka. Podgorica: CID
Jagdiš, B. (2008) U odbranu globalizacije. Beograd: Službeni glasnik
Kejgan, R. (2009) Povratak istorije i kraj snova. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose
Michael, C. (2013) Globalization and global governance. u: Carlsnaes W.; Risse T.; Simmons B.A. [ur.] Handbook of International relations, London: Sage
Minkler, H. (2009) Imperije - logika vladavine svetom. Beograd: Albatros plus
Piketi, T. (2015) Kapital u 21. veku. Novi Sad: Akademska knjiga
Polanji, K. (2003) Velika transformacija. Beograd: Filip Višnjić
Radović, A. (2011) Sumrak liberalizma. Beograd: Interkomerc
Robinson, V.I. (2012) Podsticanje poliarhije. Beograd: Albatros Plus
Sol, R.D. (2011) Propast globalizma i preoblikovanje sveta. Beograd: Arhipelag
Stojanović, S. (2009) Globalizacija i bezbednosne perspektive sveta. Beograd: VIZ
Volc, K. (2008) Teorija međunarodne politike. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/vojdelo1603007S
objavljen u SCIndeksu: 27.12.2017.

Povezani članci

Megatrend revija (2016)
Globalizacija i deficiti i ograničenja globalnog upravljanja
Stojanović Stanislav, i dr.

Kultura (2014)
Kulturno nasleđe u digitalnom svetu
Stojić Gordana V.

Panoeconomicus (2006)
Debata o globalizaciji - globalisti
Tadić Tadija

prikaži sve [56]