Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 8 od 13  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 44, br. 2, str. 153-161
Tehnologija gajenja belog sleza (Althaea officinalis L.) sa osvrtom na bolesti i štetočine
aNaučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
bInstitut za proučavanje lekovitog bilja 'Dr Josif Pančić', Beograd, Srbija

e-adresaacimovicbabicmilica@gmail.com
Sažetak
Beli slez je vrlo perspektivna lekovita biljka čija nekontrolisana eksploatacija može dovesti do istrebljenja u slobodnoj prirodi. Kako količine samoniklog sleza ne mogu da zadovolje narasle potrebe, to se beli slez sve više gaji. Međutim, uvođenjem neke biljke u kulturu, intenzivnije se javljaju bolesti i štetočine koje je redovno prate. Kod belog sleza od bolesti prisutne su: rđa (Puccinia malvacearum), antraknoza (Colletotrichum malvarum) i neke polifagne gljive (Choanephora cucurbitarum, Sclerotinia sclerotiorum, Alternaria alternata, Fusarium sp.). Od štetočina najznačajniji su buvači (Podagrica fuscicornis i P. malvae). Pored njih, zabeležene su još i pipe (Apion validum, A. longirostre, A. radiolus, Baris timida) i lisne vaši (Aphis malvae). Takođe, javlja se i slezova krupnoglavka (Carcharodus alceae), kao i moljci (Gelechia malvella i Hydraecia osseola hucherardi), koji mogu takođe da prouzrokuju značajne šete.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 09.02.2017.

Povezani članci

Nema povezanih članaka