Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 3 od 7  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 20, br. 1, str. 33-35
Varijabilnost semenskih parametara sorti hlebne pšenice
aUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
bNaučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
cSeed Association of Serbia, Novi Sad

e-adresavmladenov@polj.uns.ac.rs
Ključne reči: hlebna pšenica; varijabilnost; AMMI
Sažetak
Stalan rast svetske populacije i porast potreba za hranom zahtevaju poboljšanje kvaliteta i prinosa semena poljoprivrednih kultura. Ovo se postiže oplemenjivačkim radom i predanim semenarstvom. U skladu sa tim, napredak u savremenoj proizvodnji hlebne pšenice omogućuje stvaranje novih genotipova, sa boljom adaptabilnošću na različite agroekološke uslove. Pravilnim održavanjem i umnožavanjem sorti teži se smanjenju gubitaka deklarisanog semena, koji su usko povezani sa iskoristljivošću semena, odnosno randmanom, koji je pokazatelj kvalitetnog višegodišnjeg semenarstva i efikasnosti dorade naturalnog semena. Cilj istraživanja je bio da se ispita uticaj genotipa, spoljašnje sredine i njihove međusobne interakcije na randman i prinos semena primenom AMMI modela. Ispitivano je deset sorti hlebne pšenice (Evropa 90, NSR 5, Pobeda, Renesansa, Ljiljana, Cipovka, Dragana, Simonida, NS 40 S i Zvezdana) tokom tri vegetacione sezone (2009/10, 2010/11, 2011/12), na dva lokaliteta (Novi Sad i Pančevo). Na osnovu prikaza interakcije genotipova i agroekoloških sredina za randman i prinos semena, u obliku AMMI1 biplota, zabeleženo je da su se genotipovi više razlikovali u multivarijacionom delu ukupne varijacije ogleda, nego u aditivnom efektu. Na nivou celog ogleda genotipovi su bolji randman semena ostvarili na lokalitetu Pančevo, dok su uslovi lokaliteta Novi Sad bili povoljniji za ostvarivanje većeg prinosa. Genotip Dragana je imao najveći randman semena (93,49%) dok je genotip Simonida bio najprinosniji (8.12 t·ha-1). Genotipovi koji su imali malu interakcijsku vrednost genotip/spoljna sredina odnosno bolju stabilnost od ostalih su: Ljiljana, kada se posmatra randman semena i Renesansa, kada je u pitanju prinos.
Reference
Ahmadi, J., Mohammadi, A., Mirak, T.N. (2012) Targeting Promising Bread Wheat (Triticum aestivum L.) Lines for Cold Climate Growing Environments Using AMMI and SREG GGE Biplot Analyses. J. Agr. Sci. Tech., 645-657; 14
Banjac, B., Mladenov, V., Dimitrijevic, M., Petrovic, S., Bocanski, J. (2014) Genotype × environment interactions and phenotypic stability for wheat grown in stressful conditions. Genetika, 46(3): 799-806
Cvejić, S., Jocić, S., Radeka, I., Jocković, M., Miklič, V., Mladenov, V., Lončarević, V. (2015) Evaluation of stability in new early-maturing sunflower hybrids. Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 19, br. 5, str. 255-258
Groos, C., Robert, N., Bervas, E., Charmet, G. (2003) Genetic analysis of grain protein-content, grain yield and thousand-kernel weight in bread wheat. Theoretical and Applied Genetics, 106(6): 1032-1040
Matson, P.A. (1997) Agricultural Intensification and Ecosystem Properties. Science, 277(5325): 504-509
Mladenov, V., Banjac, B., Milošević, M. (2012) Evaluation of yield and seed requirements stability of bread wheat (Triticum aestivum L.) via AMMI model. Turk. J. Field Crops, 17 (2); 203-208
Ormoli, L., Costa, C., Negri, S., Perezin, M., Vaccino, P. (2015) Diversity trends in bread wheat in Italy during the 20th century assessed by traditional and multivariate approaches. Nature, 5 (8574); 1-7
Robert, N., Hennequet, C., Berard, P. (2001) Dry matter and nitrogen accumulation in wheat kernel: genetic variation in rate and duration of grain filling. J. Genet. Breed, 297-306; 55
Zobel, R.W., Wright, M.J., Gauch, H.G. (1998) Statistical analysis of yield trial. Agron. J., 80, 388-393
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 15.11.2016.

Povezani članci

Zb Inst ratar i povrt (2005)
Pokazatelji tehnološkog kvaliteta pšenice u vremenu i prostoru
Hristov Nikola, i dr.

Selekcija i semenarstvo (2000)
Adaptabilnost i stabilnost genotipa
Dimitrijević Miodrag, i dr.

Selekcija i semenarstvo (2000)
Interakcija sorti šećerne repe i faktora spoljašnje sredine
Sklenar Pavle, i dr.

prikaži sve [17]