Akcije

Opšta medicina
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 5 od 20  
Back povratak na rezultate
2007, vol. 13, br. 1-2, str. 45-47
Etika u medicini
Univerzitet u Beogradu, Pravoslavni bogoslovski fakultet
Sažetak
Čovek nije samo reaktivno, već i aktivno biće. Čovekovo moralno ponašanje, kao manifestacije njegove svesti (hrišćanstvo), Nad-ja (Frojd) ili kategoričkog imperativa (Kant), porekla je i spoljnog, reaktivno-sredinskog (vaspitni uticaj roditelja od samog rođenja uslovljavanjem i identifikacijom), ali i unutarnjeg, apriornog i spontanog. Čovek ce ne ponaša moralno samo zato što mora, ili što mu takvo ponašanje donosi prijatnost, već i zato što hoće i treba da bude moralan, što čovek postigne tek onda kada njegov heteronomni moral postane autonoman. Etička odgovornost lekara neosporno je velika, a proizilazi iz pet razloga: • opšte slabosti i nemoći čoveka • nedokučive tajanstvenosti njegovog psihičkog života • sugestije i sugestibilnosti svih ljudi, a naročito mentalno poremećenih osoba • zbog težnje čoveka za vladanjem i moći • zbog prirodne nejednakosti ljudskih odnosa Siguran sam da će pojam dobar lekar, pod kojim ce razume: odmeren, pažljiv, stručan, empatičan koliko i racionalan odnos prema bolesniku - i u budućnosti biti najviše cenjen u medicini. Verujem da ćete ce složiti sa mnom da bi u budućem programu nastave na Medicinskom fakultetu trebalo dati više mesta predavanjima iz etike z medicini ali i predavanjima o psihosomatskoj medicini, koja upravo postavlja psihosomatičaru odsutna pitanja o odnosu tela, duše i duha u složenoj psihičkoj strukturi ljudskog bića.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljen u SCIndeksu: 08.06.2010.

Povezani članci

Nema povezanih članaka