Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 9 od 11  
Back povratak na rezultate
2014, vol. 18, br. 5, str. 210-213
Uticaj količine azota i vremena korišćenja na kvalitet stočnog kelja
aHigher Agricultural school of vocational studies, Šabac
bInstitut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd
cUniverzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

e-adresasnezatos@gmail.com
Ključne reči: stočni kelj; azot; vreme korišćenja; kvalitet
Sažetak
U radu su izneti dvogodišnji rezultati ispitivanja uticaja različitih količina azota (50, 100 i 150 kgha -1) kroz tri roka korišćenja (od 70 do 110 dana nakon setve) na sadržaj sirovih proteina i sadržaj sirove celuloze u suvoj materiji stočnog kelja, gajenog kao postrni usev u centralnom Sremu, u uslovima navodnjavanja. Cilj istraživanja bio je da se ispita način reagovanja stočnog kelja na različite količine azota u različitim rokovima korišćenja, izraženog preko najvažnijih parametara kvaliteta. Parametri kvaliteta značajno su se menjali u zavisnosti od ispitivanih faktora. Prosečan sadržaj sirovih proteina je rastao (20,78 - 22,85%), a sadržaj sirove celuloze opadao (15,12 - 13,96%) primenom većih količina azotnog đubriva, zbog direktnog uticaja na veće usvajanje azota i indirektno povećanjem udela lisne mase u ukupnom prinosu. Biljke korišćene u prvom roku imale su najveći udeo lišća i najveći sadržaj proteina. Takva kretanja su izmenjena u poslednjim rokovima (odlaganjem korišćenja) kada dolazi do povećanja sadržaja sirove celuloze, zbog smanjenja udela lisne mase. Najveći sadržaj sirovih proteina (24,10%) i najmanji sadržaj sirove celuloze (13,63%) u suvoj materiji stočnog kelja, utvrđeni su u prvom roku korišćenja (70 dana od setve) na varijanti sa primenom najveće količine azota (150 Kgha-1).

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 17.05.2015.

Povezani članci

Nema povezanih članaka