Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 1 od 11  
Back povratak na rezultate
2021, vol. 69, br. 3, str. 587-605
Pravne, socijalne i etičke implikacije editovanja humanog genoma primenom tehnologije CRISPR/Cas9
Institut društvenih nauka, Beograd

e-adresarsovilj@idn.org.rs, szlatanovic@idn.org.rs
Projekat:
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (institucija: Institut društvenih nauka, Beograd) (MPNTR - 451-03-68/2020-14/200004)

Ključne reči: editovanje humanog genoma; tehnologija CRISPR/Cas9; pravne implikacije; etička opravdanost; društveni značaj
Sažetak
Otkriće tehnologije CRISPR/Cas91 proizvelo je revoluciju u humanoj medicini, zbog dostupnosti, efektivnosti i niskih troškova, čime su otvorena brojna pitanja. S obzirom na to da primenom te tehnologije možemo da programiramo svoju buduću decu i da značajno produžimo životni vek, postavljamo pitanje da li to treba da dopustimo. Polazna osnova predmetnog istraživanja je određivanje granica pravne dopuštenosti, odnosno etičke opravdanosti tog postupka, sagledavanjem savremenih pravnoteorijskih stanovišta, etič kih vrednosti i društvenog značaja. U radu se primenom normativnog, komparativnog i sociološkog metoda analizira uticaj razvoja biotehnologije, u kontekstu genetičkih intervencija, na redefinisanje regulatornog okvira. Kritično sagledavanje u kontekstu pravnog normiranja genetičkih intervencija na germinativnim ćelijama, te zadovoljenje interesa svih učesnika, definisano je kao osnovni predmet istraživanja, koji će biti razmatran shodno holističkom pristupu ostvarivanju ljudskih prava.
Reference
Doudna, J.A., Charpentier, E. (2014) The new frontier of genome engineering with CRISPR/Cas9. Science, 346(6213): 1077-1086
Drakić, D. (2013) Biomedicinska tehnologija, etika i krivično pravo. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 47, br. 2, str. 303-313
Draškić, M. Biomedicinski potpomognuto oplođenje. http://www. ius.bg.ac.rs/prof/materijali/dramar/bmpo.medicinsko%20pravo.pdf, poslednji pristup 5. juna 2021
Đukanović, A. (2015) Evropski standardi u oblasti biomedicine - pravo na integritet ličnosti. Beograd: Univerzitet u Beogradu-Pravni fakultet, doktorska disertacija
Đukanović, A. (2016) Zaštita ljudskih prava i nove tehnologije. u: Jelisavac Sanja [ur.] Savremeni međunarodni ekonomski i pravni poredak, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, 279-304
Enriquez, P. (2019) Editing Humanity: On the Precise Manipulation of DNA in Human Embryos. North Carolina Law Review, 97: 1147-1240
Fukuyama, F. (2003) Naša posthumana budućnost - posledice biotehnološke revolucije. Podgorica: CID
Furrow, B.R. (2017) The CRISPR-Cas9 Tool of Gene Editing: Cheaper, Faster, Riskier?. Annals of Health Law, 26(2): 32-51
Gonçalves, R., Augusta, G., de Melo, A.P.R. (2017) Gene therapy: Advances, challenges and perspectives. Einstein, 15(3): 369-375
Greely, H. (2015) Of Science CRISPR-Cas9 and Asilomar. http://blogs. law.stanford.edu/lawandbiosciences/2015/04/04/of-science-crisprcas9-and-asilomar, poslednji pristup 11. februara 2021
Kalinić, J. (2019) CRISPR - tamne strane zvijezde tehnika manipulacije genetičkim materijalom. http://ba.voanews.com/a/ crispr-tamne-strane-zvijezde-tehnika-manipulacije-genetičkimmaterijalom/4959016.html, poslednji pristup 11. februara 2021
Karanikić-Mirić, M. (2015) Objektivizovanje moralne štete. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 152, str. 487-503
Karanikić-Mirić, M. (2016) Šteta usled neželjenog rođenja i neželjenog života - osvrt na Zojin zakon. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 64, br. 1, str. 105-131
Khatodia, S., Bhatotia, K., Nishat, P., Khurana, S.M.P., Tuteja, N. (2016) The CRISPR/Cas Genome-Editing Tool: Application in Improvement of Crops. Frontiers in Plant Science, 7: 1-13
Klajn-Tatić, V. (2006) Medicinska, etička i pravna pitanja pojedinačnog i grupnog genetskog testiranja. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 54, br. 1, str. 24-41
Klajn-Tatić, V. (2010) Etički i pravni položaj punoletnih poslovno sposobnih ljudi kao subjekata biomedicinskih istraživanja ili ogleda. Strani pravni život, br. 2, str. 209-236
Klajn-Tatić, V. (2012) Etički i pravni položaj ljudi kao subjekata biomedicinskih istraživanja i kliničkih ogleda. Beograd: Institut društvenih nauka
Metzl, J. (2019) Hacking Darvin: Genetic Engineering and the Future of Humanity. Chicago: Sourcebooks
Mitrović, V. (2010) Argumenti za i protiv 'poboljšanja' ljudskih bića genetskom intervencijom. Sociologija, vol. 52, br. 1, str. 75-96
Mujović-Zornić, H. (2007) Izazovi biomedicine - kloniranje i šta to znači za pacijentova prava. u: Rašević Mirjana; Mršević Zorica [ur.] Pomeramo granice, Beograd: Institut društvenih nauka, 43-66
Paradise, J. (2016) U.S. Regulatory Challenges for Gene Editing. 1-8, http://www.ssrn. com/abstract=2815519, poslednji pristup 23. februara 2021
Polcz, S., Lewis, A. (2016) CRISPR-Cas9 and the non-germline non-controversy. Journal of Law and the Biosciences, 3(2): 413-425
Radišić, J. (2008) Medicinsko pravo. Beograd: Univerzitet 'Union'
Rodriguez, E. (2016) Ethical Issues in Genome Editing using Crispr/Cas9 System. Journal of Clinical Research & Bioethics, 7(2): 1-4
Savulescu, J. (2016) Genetic interventions and the ethics of enhancement of human beings. Gazeta de Antropología, 32(2): 1-15
Sjeničić, M., Sovilj, R., Stojković-Zlatanović, S. (2018) Nove tendencije u razvoju zakonodavstva u oblasti biomedicinski potpomognutog oplođenja. Pravni život, (9): 751-768
Sovilj, R. (2020) Pravni aspekt editovanja genoma u humanoj medicini. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, vol. 92, br. 1, str. 32-43
Sovilj, R., Stojković-Zlatanović, S. (2019) Pravno regulisanje naučno-tehnoloških otkrića u medicini. u: Lončar-Vujnović Mirjana [ur.] Nauka bez granica II, Kosovka Mitrovica: Univerzitet u Prištini, Filozofski Fakultet, 325-342
Stein, R. (2016) Breaking Taboo, Swedish Scientist Seeks To Edit DNA Of Healthy Human Embryos. https://www.npr.org/sections/healthshots/2016/09/22/494591738/breaking-taboo-swedish-scientist-seeksto-edit-dna-of-healthy-human-embryos, poslednji pristup 15. februara 2021
Stojković-Zlatanović, S. (2019) Genetički i drugi zdravstveni osnovi diskriminacije na radu. Beograd: Institut društvenih nauka
The Hinxton Group, An International Consortium on Stem Cells, Ethics and Law (2015) Statement of Genome Editing Technologies and Human Germline Genetic Modifikation. Baltimore, 1-9
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
DOI: 10.51204/Anali_PFBU_21305A
primljen: 09.03.2021.
prihvaćen: 30.08.2021.
objavljen u SCIndeksu: 25.09.2021.
Creative Commons License 4.0