Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:14
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:11

Sadržaj

članak: 1 od 4  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 47, br. 1, str. 12-18
Uticaj klimatskih faktora na učestalost pozitivnog nalaza Staphylococcus aureus-a u brisu nosa određenih kategorija zaposlenih u Pirotskom okrugu od 2014. do 2016. godine
Zavod za javno zdravlje, Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, Pirot

e-adresaepidemiologija@zzjzpirot.org.rs
Ključne reči: Staphilococcus aureus; određene kategorije zaposlenih; pirotski okrug
Sažetak
Od bakterije roda Staphylococus, varijetet aureus je skoro uvek patogen. Svi patogeni stafilokoke luče koagulazu, pa se taj test uzima za utvrđivanje virulencije stafilokoka. Stafilokoke su veoma rasprostranjene u prirodi te se nalaze u vodi, vazduhu i prašini. Veoma su otporne na visoke koncentracije soli i šećera, pa se često nalaze i u namirnicama. Patogeni Staphilococcus aureus se često nalazi kao deo normalne flore u nosnoj šupljini zdravih ljudi od 20 do 60% populacije. Patogene stafilokoke luče enterotoksin koji je termostabilan. Kada se, pod povoljnim uslovima, stafilokoke namnože u hrani, stvoreni enterotoksin izaziva trovanje hranom kod ljudi (Intoxicatio alimentaris). Upravo zato se kod određenih kategorija zaposlenih vrše zdrav stveni pregledi koji obuhvataju i bakteriološki pregled brisa ždrela i nosa na Staphylococcus aureus, koagulaza pozitivan. Obradili smo mikrobiološke izveštaje brisa nosa određenih kategorija zaposlenih pirotskog okruga za period od 2014. do 2016. godine i posmatrali da li se ti rezultati mogu objasniti klimatskim prilikama određenih godišnjih doba u kojima su ti pregledi izvršeni. Najveći procenat pozitivnih nalaza stafilokoka u brisu nosa je bio za vreme leta (7,6%), zatim zime (7,37%), pa jeseni (6,85%), a najmanje za vreme proleća (5,17%). Ovakav rezultat objašnjavamo dejstvom faktora koji utiču na pojavu bolesti (niske temperature zimi ili veštačko stvaranje niskih temperatura u odnosu na spoljnu sredinu leti, nazeb, konzumiranje hladnih napitaka, sladoleda, lako oblačenje, korišćenje klima-uređaja, bavljenje određenim zanimanjem koje zahteva rad na niskim temperaturama). Ovi faktori najviše dolaze do izražaja tokom veoma niskih ili veoma visokih temperatura, tj. tokom zime i leta.
Reference
*** (2017) Službeni glasnik RS 125/04, 20/2006 i 27/2006. član 2 do člana 13. Službeni glasnik RS, 3
Birtašević, B. (1989) Vojna epidemiologija. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar
Čolaković, B., Perošević, Z. (1986) Opšta i specijalna epidemiologija. Priština: Univerzitetski udžbenik
Gaon,, i dr. (1981) Opšta epidemiologija zaraznih i nezaraznih bolesti. Sarajevo: Univerzitetska knjiga
Gaon, J., Borjanović, S., Vuković, B., Turić, A., Puvačić, Z. (1982) Specijalna epidemiologija akutnih zaraznih bolesti. Univerzitetski udžbenik. Sarajevo: Svijetlost
Karakašević, B., i sar. (1980) Mikrobiologija i parazitologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga, str. 490-497
Kosanović-Četković, D., i dr. (1996) Akutne infektivne bolesti. Beograd: Univerzitetski udžbenik
Perošević, Z., Drezgić, Lj., Bošković, Z., Spasić, M., Tiodorović, B. (1994) Epidemiologija u praksi (2 deo). Niš: Prosveta
Ristić, S. (1995) Osnovi opšte epidemiologije. Beograd
Stojanović, P., Kocić, B., Ranđelović, G., Ćirić, V. (2008) Koagulaza - negativne Stafilokoke izolovane iz hemokultura - uzročnici ili kontaminanti?. Medicinski pregled, vol. 61, br. 5-6, str. 263-269
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: naučni članak
DOI: 10.5937/ZZ1801012C
objavljen u SCIndeksu: 02.08.2018.