Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 6 od 12  
Back povratak na rezultate
2010, vol. 38, br. 4-5, str. 263-271
Stanje i perspektiva proizvodnje kajsije i šljive u Srbiji
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

e-adresakzoran@polj.uns.ac.rs
Ključne reči: kajsija; šljiva; proizvodnja; sorte; podloge
Sažetak
Dva najveća problema u proizvodnji kajsije su izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva i prevremeno sušenje stabala (apopleksija). U Srbiji se godišnje proizvede 24,6 hiljada tona kajsije, a prosečan prinos iznosi 8,5 t/ha i značajno varira iz godine u godinu, usled izmrzavanja pupoljaka i cvetova od niskih zimskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva ili alternativne rodnosti. Sorte novosadska rodna, NS-4, NS-6 i novosadska kasnocvetna, sve su više zastupljene u savremenim zasadima. Sa ciljem da se unapredi proizvodnja, kajsiju treba saditi u odgovarajućim agroekološkim uslovima, koristiti sadnice sa posrednikom, bezvirusni sadni materijal, kombinovati sorte u zasadu, štititi voćke od izmrzavanja, obavljati zelenu rezidbu i vršiti navodnjavanje i zatravljivanje. Šljiva je danas vodeća voćna vrsta u Srbiji, sa prosečnom proizvodnjom od oko 600.000 tona godišnje i prinosom 3,3 t/ha. Požegaču bi, kao najbolju sortu namenjenu preradi, bez obzira na mane, trebalo i dalje širiti, a sortiment u zasadu prilagoditi nameni. Najzastupljenija podloga je sejanac džanarike. Za unapređenje proizvodnje šljive, neophodno je intenziviranje i standardizovanje tehnologije proizvodnje, korišćenje isključivo bezvirusnih sadnica i sorti tolerantnih prema virusu šarke šljive.
Reference
Audergon, J.M., Chauffour, D., Glauzel, G., Duffillol, J.M., Gilles, R., Broquaire, J.M., Esteve, L. (1999) Apricot breeding in France: 2 new apricot selections for French Growers. Acta Horticulturae, 488: 143-147
Đurić, B., Keserović, Z. (1994) Uticaj posrednika na rast, rodnost i prevremeno sušenje vodećih i perspektivnih sorti kajsije u Vojvodini. Savremena poljoprivreda, 42, 26-33
Đurić, B. (1986) Klonska selekcija kajsije iz prirodne populacije. u: Jugoslovenski simpozijum o selekciji i oplemenjivanju voćaka, Zbornik radova, pp. 77-83
Đurić, B., Keserović, Z. (2007) Gajenje kajsije. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet
Keserović, Z., Đurić, B., Gvozdenović, D. (2000) Selekcija kajsije iz prirodne populacije. Savremena poljoprivreda, 23: 33-37
Keserović, Z., Đurić, B., Gvozdenović, D., Magazin, N. (2002) Osobine plodova novosadskih selekcija kajsije u uslovima Vojvodine. Savremena poljoprivreda, vol. 51, br. 1-2, str. 15-19
Korać, M., Korać, J., Cerović, S., Gološin, B. (2000) Kajsija-Novosadska rodna. Savremena poljoprivreda, vanredni broj, XXIII: 29-31
Mišić, P.D. (2006) Šljiva. Beograd: Partenon
Ogašanović, D., Ognjanov, V., Nikolić, M. (2003) Sortiment koštičavih vrsta voćaka. Savremena poljoprivreda, vol. 52, br. 1-2, str. 25-32
Paunović, S.A. (1996) Važnije karakteristike novostvorenih sorti kajsija. Jugoslovensko voćarstvo, 30(34): 305-309
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 29.03.2011.

Povezani članci