Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 2 od 8  
Back povratak na rezultate
Antimikrobna aktivnost etanolnih ekstrakata paradajza i paprike
aUniverzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Čačak
bUniverzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet
cInstitut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

e-adresajelenaml@tfc.kg.ac.rs
Projekat:
Novi koncept oplemenjivanja sorti i hibrida povrća namenjenih održivim sistemima gajenja uz primenu biotehnoloških metoda (MPNTR - 31059)

Sažetak
Plodovi paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) i paprike (Capsicum annum L.) ne samo da imaju hranljivu i dijetetsku ulogu već imaju široki profilaktički značaj u organizmu. Antimikrobna aktivnost etanolnih ekstrakata paradajza i paprike je određena disk difuzionom i mikrodilucionom metodom. Etanolni ekstrakti paprike i paradajza su pokazali prema Salmonela enteritidis slično antibakterijsko dejstvo (prečnik zone inhibicije rasta kod paradajza je 28 mm, a kod paprike 29 mm, dok je prema Staphilococcus aureus ekstrakt paradajza (27 mm) pokazao veću aktivnost nego ekstrakt paprike (21 mm). Veće inhibitorno dejstvo prema Escherichia coli je pokazao ekstrakt paradajza (24 mm) u odnosu na ekstrakt paprike (17 mm). Kao test mikroorganizmi korišćene su čiste kulture: Staphilococcus aureus ATCC 25923, Klebsiella pneumoniae ATCC13883, Escherichia coli ATCC 25922, Proteus vlgaris ATCC13315, Salmonela enteritidis (D) ATCC 13076, Bacillus suptilis ATCC6633, Candida albicans ATCC10231, Aspergillus niger ATCC16404. Mikrodilucionom metodom određene su minimalne inhibitorne koncentracije (MIC). Upoređeno je i antimikrobno delovanje ekstrakta sa referentnim antibiotikom amracinom za bakterije i antimikotikom nistatinom za gljive. Cilj rada je utvrditi mogućnost primene ovih ekstrakata kao konzervanasa u industriji hrane. Dobijeni rezultati pokazuju da ekstrakti paradajza i paprike ispoljavaju značajnu antimikrobnu aktivnost.
Reference
Couceiro, M.A., Afreen, F., Zobayed, S.M.A., Kozai, T. (2006) Variation in concentrations of major bioactive compounds of St. John's wort: Effects of harvesting time, temperature and germplasm. Plant Science, 170(1): 128-134
Duh, P.D., Yen, G.C. (1997) Antioxidative activity of three herbal water extracts. Food Chemistry, 60, 639-645
Fenaroli, G. (1985) Aromatizzazione. Milan: Pirola
Fernández, M.A., García, M.D., Sáenz, M.T. (1996) Antibacterial activity of the phenolic acids fractions of Scrophularia frutescens and Scrophularia sambucifolia. Journal of ethnopharmacology, 53(1): 11-4
Gaedcke, F. (2003) St. John Medicinal and Aromatic Plants-Industrial Profiles. 49-64
Madabushi, R., Frank, B., Drewelow, B., Derendorf, H., Butterweck, V. (2006) Hyperforin in St. John's wort drug interactions. European Journal of Clinical Pharmacology, 62(3): 225-233
Meral, G.E., Karabay, N.U. (2002) J. Biotechn, 6-10
Reichling, J., Weseler, A., Sailer, R. (2001) Pharmacopsychiatry, 34, S116
Silva, A.B., Ferreres, F., Malva, J.O. (2005) Phytochemical and antioxidant characterization of Hypericum perforatum alcoholic extracts. Food Chemistry, 90(1-2): 157-167
Stark, O. (1969) Clinical laboratory analysis. Belgrade
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 13.12.2011.