Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 2 od 28  
Back povratak na rezultate
2011, vol. 39, br. 1, str. 6-19
Masovne pojave i štetnost rutave bube (Epicometis hirta Poda), sa osvrtom na 2010. godinu
aNaučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
bUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Srbija

e-adresaradosavsekulic40@gmail.com
Ključne reči: rutava buba (Epicometis hirta Poda); masovne pojave; štetnost na kukuruzu i drugim gajenim biljkama; suzbijanje
Sažetak
Rutava buba pripada termofilnim štetočinama i povremeno se masovno javlja, naročito u godinama kada su srednje dnevne temperature vazduha u vegetaciji veće od višegodišnjeg proseka, a ukupne količine padavina manje. U našoj zemlji, od Drugog svetskog rata do danas, registrovano je 13 gradacija ove štetočine. Na Telečkoj zaravni i šire u Bačkoj, javljala se u prvoj deceniji ovog veka, skoro svake godine, a naročito je bila brojna od 2006. do 2010. godine. Imago oštećuje generativne organe, a nekada i zeljaste delove biljaka. Aktivan let insekata počinje krajem marta ili početkom aprila i završava se jula-avgusta. Najveća brojnost je tokom aprila i maja, kada i nastaju najveće štete, pogotovo ako je vreme suvo i toplo. Vrlo je polifagna i napada brojne gajene i korovske biljke. Tokom 2010. godine najveće štete su nastale na kruškama, jagodama, jabukama i semenskim usevima kupusnjača. U rejonu Nove Crvenke registrovane su i povrede mlađih biljaka kukuruza različitog intenziteta. Nalaženo je do desetak insekata po biljci. Bilo je oštećeno 98,7% biljaka. Oštećenost biljaka poniklih iz semena tretiranog sistemičnim insekticidom, bila je skoro tri puta manja i iznosila je svega 35,3%. Smanjenju brojnosti rutave bube doprinose razne mere, a naročito izlovljavanje lovnim posudama sa vodom, bele ili svetloplave boje. Vrlo su efikasne i klopke tipa Csalomon VAR b3k, sa specijalnim atraktantom. Hemijsko suzbijanje nije još u potpunosti rešeno. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom insektoakaricida tau-fluvalinat, koji se smatra praktično bezopasnim za pčele i druge polinatore.
Reference
Bebić, N. (1954) Prilog poznavanju biologije rutave bube. Zaštita bilja, 23, 63-71
Bogavac, M. (1962) Rutava buba (Tropinota hirta Poda) - biologija i suzbijanje. Zaštita bilja, 69-70, 139-156
Cruger, G., Backhaus, F.G., Hommes, M., Smolka, S., Vetten, J.H. (2002) Pflanzenschutz im Gemüsebau. Stuttgart: Verlag Eugen Ulmer
Čamprag, D. (2007) Razmnožavanje štetočina ratarskih kultura u Srbiji i susednim zemljama tokom 20. veka. Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak
Čamprag, D. (2010) Pojava štetočina poljoprivrednih kultura u Vojvodini (u prošlosti i poslednjih decenija). Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti
Čamprag, D.S. (1980) Štetočine pšenice, raži, ječma i ovsa i njihovo suzbijanje u Jugoslaviji i susednim zemljama (Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj). Beograd: Mala poljoprivredna biblioteka
Grigorov, S.P. (1976) Specijalna entomologija. Sofija: Državno izdateljstvo za selskostopanska Literatura
Heinze, K. (1974) Leitfaden der Schädlingsbekämpfung. Stuttgart: Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft MBH, Band I
Jovanić, M. (1962) Prilog poznavanju štetne entomofaune na strnim žitima u Vojvodini. Agronomski glasnik, Zagreb, 12, 5-6-7, 458-466
Maceljski, M. (2002) Poljoprivredna entomologija. Čakovec: Zrinjski
Petrik, C. (1955) Neka zapažanja o rutavoj bubi. Zaštita bilja, 32, 69-71
Ražov, J., Barić, B., Dutto, M. (2009) Fauna of the Cetoniid beetles (Coleoptera, Cetoniidae) and their dam ages on peach fruits in or chards of Northern Dalmatia, Croatia. Entomologica Croatica, Vol.13, No.2: 7-20
Sekulić, R., Thalji, R., Dedić, B. (1981) Ispitivanje štetnosti i ocena efikasnosti nekih insekticida za suzbijanje sive kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticollis Gyll). u: Jugoslovensko Savetovanje o primeni pesticida, Opatija, Zbornik radova, Sv 3, str. 101-105
Sekulić, R., Spasić, R., Kereši, T. (2008) Štetočine povrća i njihovo suzbijanje. Novi Sad: Poljoprivredni Fakultet
Sekulić, R., Kereši, T. (2007) Korišćenje žutih lovnih posuda u zaštiti uljane repice od štetočina. Biljni lekar, vol. 35, br. 1, str. 18-24
Sivčev, I., Sivčev, L., Tomašev, I., Toth, I., Cvrković, T. (2004) Suzbijanje rutave bube (Tropinota hirta Poda) masovnim izlovljavanjem. u: Kongres o zaštiti bilja (V), Zlatibor, 22-26. nov, zbornik rezimea, str. 54
Stamenković, S. (2003) Jača pojava rutave bube na strnim žitima. Biljni lekar, vol. 31, br. 4, str. 401-405
Tanasijević, N., Simova-Tošić, D. (1987) Posebna entomologija. Beograd: Naučna knjiga
Tischler, W. (1965) Agrarökologie. Jena: VEB Gustav Fischer Verlag
Toth, M., Vuts, J., Difranco, F., Tabilio, R., Barić, B., Ražov, J., Toshova, T., Subchev, M., Sredkov, J. (2009) Detection and Monitoring of Epicometis hirta and Tropinota squalida Scop. vith the same Trap. Acta Phytopathologica et Entomologica Hungarica, 44(2): 337-344
Vasiljev, V.P., i dr. (1973) Vrediteli seljsko-hozjajstvennih kultur i lesnih nasaždenij. Kiev: Izdateljstvo 'Urozaj'
Živanović, V., Pavićević, B. (1956) Prilog poznavanju biologije i suzbijanja Tropinota hirta Poda i Oxythyrea funesta Poda. Zaštita bilja, 38, 43-50
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 07.03.2012.

Povezani članci

Nema povezanih članaka