U traganju za zdravljem, polazeći od pretpostavke da u knjigama ima tekstova u kojima je opisano zdravlje, autor predlaže da se knjige čitaju tako da se delovi teksta koji se odnose na zdravlje posebno akceptiraju, pa i zapisuju i tako stvori zaliha citata o zdravlju, kojoj bi se čitaoci mogli povremeno vraćati i podsećati se na pročitano. Autor smatra da većina pisaca čini najinteligentniji deo naroda i da su oni opisujući život čoveka, znali da opišu i zdravlje koje je kod zdravih ljudi verni pratilac života, a kod onih koji su poremećenog zdravlja, zdravlje je najsnažnija želja do ozdravljenja ili do kraja života. Kao osećanje zdravlja, zdravlje je mnogo više od onoga što osećamo kao zdravlje i što možemo da iskažemo i opišemo. Zato su pisci u prednosti, jer poseduju maštu i intuiciju, i riznicu reči koje mogu vešto da kombinuju i iskoriste u opisivanju zdravlja bolje od drugih. Autor u svom radu navodi primere tekstova pisaca u čijim delima ima zapisi o zdravlju i opisa zdravlja, pokazujući tako da traganje za zdravljem u knjigama, odnosno u književnosti, može da ispuni svoj cilj. Autor navodi citate o zdravlju iz proze Tina Ujevića, Iva Andrića, Milovana Glišića, Alberta Kamija i Danila Pekića i poezije Dobrice Erića, Milutina Bojića, Augusta Šenoe, Branislava Petrovića i Luisa L. Haja.