Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 2 od 8  
Back povratak na rezultate
2011, vol. 63, br. 2, str. 286-296
Područje odbrambene delatnosti kao predmet istraživanja kriznog menadžmenta
aUniverzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd
bMinistarstvo odbrane Republike Srbije
Ključne reči: kriza; faze krize; krizni menadžment; odbrambena delatnost
Sažetak
U radu se govori o značaju pojma 'kriza', spoljnim manifestacijama krize i poremećajima koji se manifestuju kroz ponašanja i fizionomiju, dok morfološka obeležja ostaju relativno neupadljiva. Takođe se navodi da krize imaju svoje poreklo i razvojni karakter, a isto tako da pojam krize izaziva mnoštvo dvosmislenosti. U radu se navode i neka posebna svojstva krize koja imaju bitnog uticaja na područje delatnosti kriznog menadžmenta, posebno sa aspekta odbrambene delatnosti. Važnost i značaj izučavanja kriza, kao područja kriznog menadžmenta, treba shvatiti u kontekstu osećanja da danas živimo u kriznom procesu koji okružuje čovečanstvo i čija je odlika (kriza) još uvek pred nama u veoma složenom obliku. Kriza koju valja savladati upućuje na područja objektivne kompetencije, što treba imati u vidu kao delatnost kriznog menadžmenta. Najveći broj organizacija i institucija nisu kreirane da mogu da predviđaju krize ili njima efikasno upravljaju jednom kada se pojave. U njima nema ni mehanizama niti osnovnih veština potrebnih za efektivni krizni menadžment. Najvažnije od svega, menadžeri i rukovodioci većine organizacija i institucija još uvek ne razumeju potrebu za 'novim menadžerskim i intelektualnim veštinama' potrebnim za vođenje kriza. Najzad, da li krizni menadžment u kontekstu delovanja može realno prihvatiti sve izazove koje kriza nosi sa sobom i da li je 'kriza' uvek nešto drugo, a ne skup teškoća koje valja savladati, predstavlja segment u radu koji odražava područje delovanja kriznog menadžmenta. U sklopu odbrambenih delatnosti, sa aspekta kriznog menadžmenta, u radu je naglašeno da krize koje su uzrokovane delovanjem čoveka nisu neizbežne, tj. ne moraju se desiti, pa je u tom smislu javnost ekstremno kritična prema organizacijama odgovornim za njihovo pojavljivanje. Kao rezultat rada, naglašeno je da razumevanje početnih uzroka pojavljivanja kriza, i šta se može učiniti da se krizama upravlja, pre, u toku i posle nastanka, predstavlja okvir rada kriznog menadžmenta u odbrambenoj delatnosti. Bez obzira na sve, čak i sa najboljim okvirima, planovima i pripremama, na nesreću još uvek je činjenica da se sve krize ne mogu sprečiti. To se pokazuje istinitim, čak i za one krize za koje znamo, sa skoro potpunom verovatnoćom, da će se desiti. Ipak, uticaj svih kriza može biti umanjen ako onaj ko se njima bavi u potpunosti poznaje makar osnovna znanja u oblasti kriznog menadžmenta. Iako se sve krize ne mogu predvideti, niti svaka preduprediti, svima njima može se efektivnije upravljati, ako ih razumemo i uradimo sve najbolje u vezi s njima, u granicama ljudskih mogućnosti.
Reference
*** (2008) Doktrina logistike Vojske Srbije - nacrt. Beograd: GŠ VS
Beck, U. (1992) Risk society: Towards a new modernity. London: Sage Publications
Boin, A., Hart, P., Stern, E., Sundelius, B. (2005) The politics of crisis management: Public leadership under pressure. Cambridge: Cambridge University Press
Brecher, M. (1993) Crises in worldpolitics: Theory and reality. Oxford: Pergamon Press
Hart, P., Rosenthal, U., Kouzmin, A. (1993) Crisis Decision Making: The Centralization Thesis Revisited. Administration & Society, 25(1): 12
Mihalski, K., ur. (1987) O krizi. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Milić, V. (1986) Sociologija saznanja. Sarajevo: Veselin Masleša
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 21.02.2012.

Povezani članci

Megatrend revija (2010)
Moć i nemoć kriznog menadžmenta u suočavanju sa modernim krizama
Milašinović Srđan, i dr.

Anali Pravnog fak Beograd (2010)
Some paradigms of regulation of risks to society
Jovanić Tatjana

Sociologija (2000)
Činioci izmene epohalne svesti krajem 20. veka
Kuljić Todor Đ.

prikaži sve [44]