U situaciji kada su budžetska izdvajanja za odbranu sve restriktivnija, njihovo efikasno, efektivno i ekonomično korišćenje više nego ikada postaje suštinsko pitanje funkcionisanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije (MO i VS). U takvim uslovima, svako ulaganje u akviziciju sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO) predstavlja pitanje koje ne dopušta greške u odlukama. Opremanje MO i VS sredstvima NVO, po pravilu, zahteva ulaganje velikog kapitala. Shodno tome, to ulaganje mora biti i ekonomski opravdano. U ovom slučaju, ekonomska opravdanost ne iskazuje se eksplicitno - razlikom u novčanoj masi na početku ulaganja i na kraju životnog veka sredstva, već implicitno - odnosom nematerijalnih koristi i ostvarenih ciljeva prema uloženim novčanim sredstvima. Otežano eksplicitno ekonomsko prikazivanje benefita investiranja potencijalni je paravan pogrešnim odlukama i investicionim promašajima. Ukoliko se još ni aspekt troškova tokom celokupnog perioda života investicije ispravno ne razmatra, onda je očigledno da se ni željeni rezultati ne mogu sa sigurnošću očekivati. U prošlosti su često inicijalni troškovi nabavke sredstava NVO bili primaran, a nekada i jedini, kriterijum izbora među razmatranim alternativama. Prenebregavanje analize troškova tokom celokupnog životnog veka sredstava, u predinvesticionim studijama, osnovni je uzrok neplaniranim ulaganjima u kasnijim fazama životnog ciklusa investicije, ali i brojnim problemima u funkcionisanju i neispunjenim ili delimično ispunjenim ciljevima sistema. U radu je analiziran proces opremanja sredstvima NVO u MO i VS, sa aspekta tretiranja troškova u tom procesu, ukazano je na njegove nedostatke i predložen sveobuhvatniji - integralni pristup ovom problemu.