Metrika

  • citati u SCIndeksu: [6]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 5 od 5  
Back povratak na rezultate
2012, vol. 60, br. 5-6, str. 229-247
Smanjenje sistemskog rizika u Srbiji pomoću inteligentnog upravljanja rizikom u javnim preduzećima
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment
Ključne reči: Srbija; sistemski rizik; industrijske politike; javna preduzeće; anti-krizni program; inteligentno upravljanje rizikom
Sažetak
Danas su efekti kombinovane krize u kojoj se Srbija nalazi jači nego ikad. Srbija je ušla u globalnu ekonomsku krizu 2008. godine sa svojom tranzicionom recesijom uslovljenom strukturnim neravnotežama pre i tokom tranzicije. Globalna kriza sa duplim dnom i lokalna tranziciona recesija se međusobno pojačavaju. Posledično, sistemski (ili eksterni) rizik, kao rizik kojem su izložene kompanije bez mogućnosti uticaja ili kontrole, se kontinualno povećava. Sadašnja globalna ekonomska kriza je posledica ljudskih zabluda u modeliranju ekonomskog sistema i njegovih institucija. Ortodoksna ekonomska teorija je tvrdila da ne postoji razmimoilaženje između održavanja inflacije na niskom i stabilnom nivou i očekivanja maksimalnog rasta (ili minimalnog autput gepa). Međutim, inflacija nije informacija za akciju za održiv razvoj pošto to merilo prikriva puno pukotina u ekonomskom sistemu. Iskustvo sa SAD i EU je pokazalo da ortodoksna platforma za vođenje ekonomskih politika nije održiva, posebno u slučaju deregulacije i sekjuritizacije. Takođe, epizoda sa tranzicijom u Srbiji zasnovanoj, takođe, na neoliberalnoj ideologiji i platformi vođenja ekonomskih politika poznatoj kao 'Vašingtonski konsenzus' je pokazala da sa inflacionim targetiranjem, kada je autput ispod radara ekonomskih politika, ne postoji privreda u tranziciji koja može da napravi zaokret iz recesije prema oporavku. Čak i kada je finansijski sistem potpuno zdrav, postoje problemi sa realnim sektorom koji iniciraju, pre ili kasnije, negativni povratni uticaj na finansijski sektor. Načelno, kada je output gap mali i stabilan, ali je privreda pregrejana, može se pokazati da je inflaciono targetiranje učinkovito. Međutim, u slučaju tranzicione recesije (kao i svake druge recesije) ne postoji monetarna politika, uključujući inflaciono targetiranje, koja stvari može da vrati u normalu. Danas nosioci ekonomskih politika u Srbiji moraju pronaći odgovor na glavnu kontradikciju tranzicije da stabilnost cena nije praćena održivom zaposlenošću. Na zaposlenost ne utiče samo stabilnost cena, već i institucije koje deluju na interni kapacitet preduzeća za pozitivnim reagovanjem na spoljne stimulanse, opšti odnos društva prema preduzetništvu, preovlađujuća strategija granskih lidera, unutrašnje inicijative za inoviranjem i sl. Posledično, glavna dilema u recesiji je: da li da ekonomske politike nastave da prate ortodoksnu liniju razmišljanja ili da pređu na heterodoksnu liniju. U heterodoksnoj liniji razmišljanja makroekonomske politike (monetarna, fiskalna i finansijska) su važne, ali na važnosti dobijaju i industrijske politike. U heterodoksnom pristupu autput (umesto inflacije) je u centru ekonomskih politika. Reindustrijalizacija pomoću industrijskih politika stvara osnove oporavka i može da koriguje glavne strukturne neravnoteže. U naša poslednja dva rada [2] i [3], nastojali smo da indentifikujemo klice ekonomske krize u Srbiji kao i da skiciramo okvir za oporavak iz mikroekonomske i makroekonomske perspektive, respektivno. U ovom članku, skoncentrisaćemo se na rastuću ulogu javnih preduzeća u energetskom sektoru kao prvi korak u dobrom pravcu prema oporavku kao i na inteligentno upravljanje rizikom kao ključni mikroekonomski alat za efektivno i efikasno korporativno upravljanje u javnim preduzećima. Inteligentno upravljanje rizikom je usmereno ne samo na izbegavanje rizika, već i na prihvatanje rizika kao načina za ostvarivanje većih prinosa u budućnosti. O tome govori ovaj članak kroz pet delova. U prvom delu se razmatra neminovnost ortodoksnog pristupa u vođenju ekonomskih politika u recesiji. Drugi deo analizira neka rešenja glavnih ekonomskih politika politika, posebno monetarne, u periodu recesije. Treći deo sadrži strategijsku analizu privrede Srbije. Četvrti deo daje pregled glavnih argumenata za davanje energetskoj politici mesta najviše prioritetnosti u anti-kriznom programu Srbije. Peti deo analizira inteligentno upravljanje rizikom kao ključni alat strategijske implementacije industrijske politike u javnim preduzećima.
Reference
Acemoglu, D., Robinson, J.A. (2011) Why nations fail: The origin of power, prosperity, and poverty. New York: Crown Publishers
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2011) Od makroekonomske stabilnosti do industrijskih politika i nazad - slučaj Srbije. Ekonomika preduzeća, 59(7-8): 319-334
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2012) Zar nije autput važniji od inflacije u nemoćnoj privredi - revizija postojećih ekonomskih politika u Srbiji. Ekonomika preduzeća, 60(1-2): 13-32
EBRD (2011) Transition Report 2011: Integration across borders. available at http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition.shtml
EBRD (2012) Renewable Development Initiative. http://www.ebrdrenewables.com/sites/renew/default.aspx, accessed 04.07.2012
Hanke, S.H. (2012) Money, Where's the Money?'. Cato Institute, http://www.cato.org/publications/commentary/money-wheres-money, accessed 10.08.2012
Hanke, S.H. (2012) Wrong Way' Krugman Flies Again, and Again. Cato Institute, http://www.cato.org/publications/commentary/wrong-way-krugman-flies-again-again-4, accessed 10.08.2012
Hausmann, R., Hidalgo, C., ur. (2009) The atlas of economic complexity: Mapping paths to prosperity. New Hemshire: Puritan Press
Heindrick and Struggles (2009) Corporate Governance report 2009: Boards in Turbulent Times. http://www.heidrick.com/PublicationsReports/PublicationsReports/CorpGovEurope2009.pdf, accessed 12.06.2012
Jones, L., Il, S. (1980) Government, business and entrepreneurship in economic development: The Korean case. Studies in modernization of the Korean Republic, 1945-1975. Stanford, CA: Stanford University Press
Kaplan, R., Mikes, A. (2012) Managing risk: A new framework. Harvard Business Review, 48-60
Keynes, J.M. (1979) The general theory and after: A supplement. u: Moggridge D.E. [ur.] The collected writings of John Maynard Keynes, London: Macmillan, vol. XXIX
OECD (2005) Guidelines on corporate governance of government-owned enterprises
OECD (2010) Corporate governance and the financial crisis. Paris
OECD (2011) State-Owned Enterprise Governance Reform: An Inventory of Recent Change. Paris
Raghuram, R. (2010) Fault lines: How hidden fractures still threaten the world economy. Princeton: Princeton University Press
Rodrik, D. (2007) The Real Exchange Rate and Economic Growth: Theory and Evidence. John F. Kennedy School of Government, Harvard University
Statistical Office of Republic of Serbia (2012) http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/, accessed 22.06.2012
Statistical Office of the Republic of Serbia (2012) Labor Force Survey, 2011. n. 181, http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2012/pdfE/G20125550.pdf, accessed 22.06.2012
Stiglitz, J. (2010) Freefall: America, free markets, and the sinking of the world economy. New York: Norton
US Energy Information Administration (2010) International Energy Outlook 2010
World Economic Forum (2012) The global competitiveness report 2011-2012. available at http://www.weforum.org/issues/global-competitiveness; 23.6.2012
Yergin, D. (2011) The Quest: Energy, Security, and the Remarking of the Modern World. London: Penguin Press HC
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/ekopre1206229D
objavljen u SCIndeksu: 25.09.2012.

Povezani članci