Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 3 od 3  
Back povratak na rezultate
2001, vol. 6, br. 12, str. 43-54
Uticaj mineralnog i biološkog azota na mikrobiološke karakteristike smonice i prinos kukuruza
aUniverzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Čačak
bUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Sažetak
U radu je ispitivan uticaj inokulacije semena kukuruza (NSSC-640) asimbioznim azotofiksatorima (Azotobacter chroococcum, soj 84) i rastućih doza mineralnog azota na kvantitativni sastav mikroorganizama (ukupna brojnost bakterija brojnost aktinomiceta i azotobaktera) u smonici pod kukuruzom i prinos gajene kulture. Ispitivane su sledeće varijante đubrenja: N1PK (90:75:60 kgha-1) N2PK (120:75:60 kgha-1); N3PK (150:75:60 kgha-1) i varijanta sa predsetvenom inokulacijom semena kukuruza. Mikrobiološka analiza obuhvatila je određivanje ukupne brojnosti mikroorganizama, aktinomiceta i azotobaktera u rizo- i edafosferi tokom vegetacije kukuruza. Ukupna brojnost mikroorganizama određivana je zasejavanjem podloge za ukupan broj sa odgovarajućom količinom (0.5 ml) zemljišnog razređenja (10-6), brojnost aktinomiceta - zasejavanjem sintetičkog agara po Krasiljnikovu sa 10-4 zemljišnog razređenja i azotobaktera - zasejavanjem agara Fjodorova sa 10-2 zemljišnog razređenja. Rezultati istraživanja su pokazali da je brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama zavisila od vrste i doze primenjenih đubriva, kao i od vremena i zone uzimanja uzoraka. Primena Azotobacter chroococcum, soj 84 uslovila je povećanje ukupne brojnosti mikroorganizama, aktinomiceta i azotobaktera, posebno u rizosfernom zemljištu početkom, pa i sredinom vegetacije kukuruza. Niže doze azotnih đubriva (90 i 120 kgha-1) izazivaju značajno povećanje ukupne brojnosti bakterija, kao i neznačajnu promenu brojnosti azotobaktera, dok je njihova visoka doza (150 kgha-1) delovala depresivno na pomenute mikroorganizme, posebno u edafosferi kukuruza. Za razliku od navedenog, brojnost aktinomiceta nije smanjena ni pri ovakom azotnom tretmanu. U ispitivanim agroekološkim uslovima najveći, alt ne i ekonomski najopravdaniji, prinos kukuruza dala je najveća doza azota. Inokulacija semena sa Azotobacter chroococcum, soj 84, uticala je na neznačajno povećanje prinosa kukuruza, što se može povezati sa kiselom reakcijom ispitivanog zemljišta i sporijim otpuštanjem azota akumuliranog u njihovim ćelijama.
Reference
Antić, T. (1999) Efektivnost azotobaktera u zemljištu pod usevom suncokreta. Novi Sad, Magistarska teza
Artamonov, V.I. (1989) Biotehnologija - agropromišlenomu kompleksu. Moskva: Nauka
Beresteckij, O.A., Visjuk, F. (1983) Azotofiksirajuscaja aktivnost u rizosfere i na koniaja nebobovih rastenij. Izv. AN SSSR. Ser. Biol, br. 1, 544-55
Bogdanović, D.M., Ubavić, M., Malešević, M., Čuvardić, M. (1997) Značaj đubrenja za očuvanje plodnosti černozema. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, vol. 29, 19-26
Charyulu, P.B., Rajaramamohan, R.V. (1979) Nitrogen fixation in some Indian rice soils. Soil Sci, 128, br. 2, 86-89
Cvijanović, G., Govedarica, M.M., Milošević, N.A., Jovanović, Ž. (2000) Uticaj biofertilizatora na prinos kukuruza i biogenost zemljišta. u: EKO-Konferencija Zdravstveno bezbedna hrana, Novi Sad, 27-30. septembar, Zbornik radova, Novi Sad: Ekološki pokret grada Novog Sada, I, 365-370
Đukić, D.A., Mandić, L.G. (1997) Mineralna hraniva kao faktor regulacije brojnosti mikro-organizama i enzimske aktivnosti u smonici pod pšenicom. u: IX Kongres JDPZ 'Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta', 23-27 jun, Novi Sad, Zbornik radova, str. 411-416
Đukić, D.A., Mandić, L.G., Stevović, V. (2001) Ekološki i ekonomski značaj biološkog azota u poljoprivredi. u: Zimska škola za agronome, vol. 5, br. 5, 11-23
Emcev, V.T. (1994) Asocijativnij simbioz počvennih diazotrofnih bakterij i ovošćinih kuljtur. Počvovedenie, br. 4, 74-84
Emcev, V.T. (1999) Effect of nitrogen mineral fertilizers on crop inoculation efficiency with use of associative and symbiotic nitrogen fixers. Acta Agriculturae Serbica, vol. IV, br. 7, 15-31
Gomorova, N.F., Zenova, G.M., Pivovarov, G.E., Širokaja, G.M. (1986) Intensivnost mikrobiologičeskih processov v počve i urožajnost seljsko - hozjajstvennih kuljtur pri dliteljnom primenenii mineraljnih udobrenij. u: Konferencii Mikrobiologičeskie processi v počvah i urožajnost seljsko - hozjastvennih kuljtur, Viljnus, str. 83-85
Govedarica, M.M., Protić, R., Milošević, N.A., Jarak, M.N., Đurić, N. (1999) Mogućnosti primene biološkog azota u proizvodnji pšenice. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 5, br. 1, 55-61
Jakovljević, M. (1979) Proučavanje mehanizma aktiviranja azota zemljišta pod uticajem azota dodatog iz azotnog đubriva. Arhiv za poljoprivredne nauke, 32, Sv. 120, 41-82
Krasiljnikov, N.N. (1949) Opredeljitelj bakterii i aktinomicetov. AN SSSR
Kravčenko, I.K. (2001) Azotofiksacija v trofjanih bolotnih počvah. u: Selsko-hozjajstvennaja mikrobiologija v XIX-XXI vekah, S. Peterburg, 14-19 jun, 26
Lindberg, T., Granhall, U., Burg, B. (1979) Ethylene formation in some coniferous forest soils. Soil Biol. And Biochem, 11, br. 6, 637-643
Lynch, J.M. (1983) Microorganisms and enzymes in the soil biotechnology: Microbial factors in crop productivity. Oxford, UK, itd: Blackwell Scientific Publications
Milošević, N., Govedarica, M. (2001) Mogućnost primene biofertilizatora u proizvodnji ratarskih neleguminoznih biljaka. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, br. 35, str. 53-65
Milošević, N.A., Govedarica, M.M., Jarak, M.N. (1997) Mikrobiološka aktivnost - važno svojstvo u određivanju plodnosti zemljišta. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, br. 29, str. 45-52
Milošević, N.A., Jarak, M., Govedarica, M. (1993) Activity of cellulolytic enzyme complex in rhizosphere of maize and non-rhizosphere soil. Mikrobiologija, V. 30, No 1., 55-64
Papić-Vidaković, T. (2000) Efektivnost azotobaktera u zemljištu pod usevom pšenice. Novi Sad, Magistarska teza
Paschke, H. (1978) Uber im Modellansatze der Stickstoff-mineralization im Boden im Jahresverlauf. Wiss. Z. Humboldt - Univ. Berlin. Math. - naturwiss. R., 27, br. 5, 571-577
Powlson, D.S., Pruden, G., Johuston, A.E., Jenkinson, D.S. (1986) The nitrogen cycle in the broadbolk wheat experiment recovery and losses of 15N-labelled fertilizer applied in spring and inputs of nitrogen from the atmosphere. J. Agr. Sci. Cambridge, vol. 107, str. 591-602
Reddy, K.R., Patrick, W.H. (1979) Nitrogen fixation in flooded soil. Soil SCI., 128, br. 2, 80-85
Sarić, Z., Ristić, O. (1973) Kvalitativna i kvantitativna zastupljenost rizosferne mikroflore u toku vegetacije pšenice. Zemljište i biljka, 22, 2, 209- 223
Vose, P.B. (1983) Developments in non-legume N2 fixing systems. Canad. J. Microbiol, vol. 29, str. 837-850
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 11.08.2009.