Primarni osnov prinudne izvršivosti ugovornih obaveza u anglosaksonskom pravu je postojanje consideration-a, tj. da obećanje (obaveza, prestacija) jedne strane bude praćeno protivobećanjem (kontraprestacijom) druge strane. Međutim, čak i obećanje koje ne ispunjava uslove consideration-a, može biti prinudno izvršivo, ako postoji jedan od dva alternativna osnova prinudne izvršivosti obećanja, odnosno ako je dobročino obećanje dato u posebnoj vrsti forme ili pak, ako postoje uslovi za primenu promissory estoppel-a. Promissory estoppel je institut equity-a, principa suđenja po osnovu pravičnosti u anglosaksonskom pravu. Ovaj institut je imao relativno dug razvojni put od sredine XIX veka, kada su se pojavili prvi presedani u sudskoj praksi, koji su nagovestili mogućnost prinudnog izvršenja ugovornih obaveza koje inače ne ispunjavaju uslov consideration-a, niti su date u posebnoj formi, do otprilike sredine XX veka kada je on i konačno oformljen u sudskoj praksi. Bez obzira na to da se pojam promissory estoppel-a u nijansama razlikuje u engleskom i američkom pravu, u suštini on u oba pravna sistema služi istom cilju: onemogućavanje davaocu obećanja da se pozove na nepostojanje consideration-a ne bi li izbegao prinudno izvršenje svog obećanja, u slučajevima kada to načelo pravičnosti zahteva. U radu je posebna pažnja posvećena §90 drugog Restatement-a ugovornog prava u SAD, koji verno odslikava suštinu ovog instituta, u smislu kako je on u sudskoj praksi i nastao. Na kraju, posebno će biti predmet analize pitanje osnova i obima odgovornosti po osnovu promissory estoppel-a.