Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 3 od 3  
Back povratak na rezultate
2013, vol. 47, br. 1, str. 271-289
Pravna relevantnost cilja ugovora u Nemačkom pravu
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet
Ključne reči: kauza ugovora; kauza ugovorne obaveze; osnov pravnog posla; Geschäftsgrundlage
Sažetak
Za razliku od Francuskog građanskog zakonika, Nemački građanski zakonik spada u red tzv. antikauzalističkih zakonika, jer u njemu cilj radi kojeg strane zaključuju ugovor, tj. kauza ugovora nije uobličena u pozitivnopravni institut, kao jedna od pretpostavki nastanka i punovažnosti ugovora. Upravo zbog toga što kauza ugovora nije uređena u Zakoniku, poseban značaj dobija pitanje dejstva apstraktnih pravnih poslova. Zakonik poznaje više vrsta apstraktnih pravnih poslova ili pravnih radnji, od kojih su po svom značaju svakako najvažniji obećanje duga (Schuldversprechen) i priznanje duga (Schuldannerkennung), jer je njihova apstraktnost najizraženija. Međutim, ni kod ovih pravnih poslova se ne prekida veza sa ciljem obavezivanja, jer u slučaju njegovog neostvarenja postoji mogućnost zahtevanja povraćaja datog pozivom na pravila neosnovanog obogaćenja. Iz činjenice da u Nemačkom građanskom zakoniku pitanje cilja ugovora nije izričito uobličeno u pozitivnopravni institut ne može se zaključiti da je ono i pravno irelevantno. Cilj radi kojeg strane zaključuju ugovor dobija pravnu relevantnost u dve svoje dimenzije: u vidu dopuštenog i u vidu nedopuštenog cilja. Zaključivanje pravnih poslova iz nedopuštenih pobuda Zakonik sankcioniše u kontekstu opštih granica slobode ugovaranja, pozivom na povredu dobrih običaja (gute Sitten), dok vršenje faktičkih ili pravnih radnji radi postizanja nedopuštenih ciljeva u kontekstu instituta sticanja bez osnova. Dopušteni ciljevi strana dobijaju pravnu relevantnost kod mnogih instituta. Kod nekih Zakonik sadrži formulaciju koja ukazuje na potrebu utvrđivanja cilja radi kojeg je pravni posao zaključen, dok je kod drugih ovu potrebu utvrdila sudska praksa ili pravna nauka. Utvrđivanje tog cilja služi saniranju posledica otpadanja ili obezbeđenju ostvarenja cilja obavezivanja strana. Od pravnih instituta kod kojih pravni značaj dobijaju dopušteni ciljevi radi kojih su strane zaključile pravni posao ili učinile pravnu radnju po svom značaju se svakako izdvajaju otpadanje osnova pravnog posla (Störung der Geschäftsgrundlage), posebni slučajevi prestanka ugovora zbog ostvarenja cilja ugovora nezavisno od radnje dužnika, poseban slučaj sticanja bez osnova koji nalaže obavezu povraćaja datog u slučaju neostvarenja rezultata obuhvaćenog ciljem činidbe i ništavost pojedinih odredaba opštih uslova poslovanja kojima se onemogućava ostvarenje svrhe ugovora.
Reference
Antić, O. (2010) Obligaciono pravo, peto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Službeni glasnik
Beuthien, V. (1969) Zweckerreichung und Zweckstörung im Schuldverhältnis (zu den Fällen der Zweckvereitelung). 3. Buch, Par. 1-1296, Studienkommentar zum BGB
Capitant, H. (1927) De la cause des obligations: Contrats, engagements unilatéraux, legs. Paris: Librairie Dalloz
Dudaš, A. (2012) Apstraktno dejstvo pravnih poslova u evropskom i domaćem pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 46, br. 2, str. 401-416
Đurđević, D.B. (2010) Neutralni pravni poslovi. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 58(2): 77-107
Đurđević, M.M. (1994) Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti. Beograd, magistarski rad
Enneccerus, L. (1926) Lehrbuch des bürgerlichen Rechts, 1. Auflage. Tübingen: Mohr, 15-32
Fikentscher (1971) Die Geschäftsgrundlage als Frage der Vertragsrisikos. München: Beck
Fikentscher, W., Heinemann, A. (2006) Schuldrecht, 10. völlig neu bearbeitete Auflage, de Gruyter Rechtswissenschaftsverlag. Berlin: De Gruyter Recht
Hüffer, U. (1977) u: Münchener Kommentar zum Bürgerlichen Gesetzbuch, München: Verlag C. H. Beck, 1. Auflage, korišćeno prvo izdanje, Band 3, Halbband 2, 833, t. 2, Navedeno prema Jakov RADIŠIĆ, Obligaciono pravo - opšti deo, 8. izdanje, Nomos, Beograd, 2008, 135, fn. 33
Kapor, V. (1951) Neosnovano obogaćenje u građanskom pravu. Beograd: Pravni fakultet, doktorska disertacija
Klinke, U. (1983) Causa und genetisches Synallagma, Zur Struktur der Zuwendungsgeschaefie. Berlin: Duncker & Humblot, doktorska dissrtacija
Kohler, H. (1971) Unmöglichkeit und Geschäftsgrundlage bei Zweckstörungen im Schuldverhältnis. München: Beck
Larenz, K. (1987) Lehrbuch des Schuldrechts. München: C. H. Becksche Verlagsbuchhandlung, 14. neubearbeitete Auflage, (1. Auflage 1953) korišćeno 12. izdanje iz 1981. godine, Band II: Besonderer Teil, str. 484. Navedeno prema Jakov Radišić, Obligaciono pravo - opšti deo, Nomos, Beograd, 20
Larenz, K. (1960) Lehrbuch des Schuldrechts: Allgemeiner Teil. München - Berlin: C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung
Lenel, O. (1889) Die Lehre von der Voraussetzung. Arch. ziv. Praxis, 74, 213
Lenel, O. (1892) Nochmals die Lehre von der Voraussetzung. Arch. ziv. Praxis, 79, 45
Perović, S. (1990) Obligaciono pravo. Beograd: Službeni list SFRJ, knjiga prva, 7. izdanje, 1. izdanje 1968, str. 335, fn. 719
Perović, S. (1975) Zabranjeni ugovori u imovinskopravnim odnosima. Beograd: Službeni list SFRJ
Prütting, H., Wegen, G., Weinreich, G. (2007) BGB Kommentar. Neuwied: Luchterhand Verlag, 2. neu bearbeitete Auflage
Salma, J. (2009) Obligaciono pravo. Novi Sad: Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta, str. 218-220, 6. izdanje
Terre, F., Simler, P., Lequette, Y. (2005) Droit civil - Les obligations. Paris: Dalloz
von Mehren, A.T. (1959) Civil-Law Analogues to Consideration: An Exercise in Comparative Analysis. Harvard Law Review, 72(6): 1009
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns47-3713
objavljen u SCIndeksu: 30.07.2013.
metod recenzije: dvostruko anoniman