Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7

Sadržaj

članak: 3 od 5  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 52, br. 1, str. 65-78
Savremena evropska pravna teorija o socijalnoj funkciji prava svojine - nemačka doktrina
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresaD.Nikolic@pf.uns.ac.rs, s.midorovic@pf.uns.ac.rs
Projekat:
Članak je rezultat rada na projektu: Pravna tradicija i novi pravni izazovi, čiji je nosilac Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Sažetak
U Evropi je od sredine XIX veka počela da se razvija teorija o socijalnoj funkciji prava svojine. Plejada čuvenih evropskih mislilaca kojoj su pripadali Girke, Jering, Digi, Hedeman, Menger i Rener ukazala je na potrebu da se pojedini privatnopravni instituti ograniče u javnom interesu. Neke od tih ideja su nakon Prvog svetskog rata prihvatili kreatori pravnih sistema u više zemalja. Teorija o socijalnoj funkciji prava svojine je tako dobila odjeka i u čuvenom Vajmarskom ustavu iz 1919. godine. Ograničenja prava svojine u opštem interesu postoje u svim savremenim pravnim sistemima. Ona su ustanovljena zakonom, a u nekim državama i ustavom, kao najvišim pravnim aktom. Ta činjenica ukazuje na značaj socijalne funkcije prava svojine. Sa istorijskog ali i pozitivnopravnog stanovišta posebnu pažnju iziskuju pravni sistem i pravna doktrina Nemačke. Polazište za regulisanje socijalne funkcije prava svojine u toj zemlji predstavlja član 14 Osnovnog zakona (Grundgesetz) iz 1949. U prvom stavu su zagarantovani pravo svojine i pravo nasleđivanja, ali je zakonodavcu dato i ovlašćenje da propiše njihovu sadržinu i ograničenja. U drugom stavu piše da pravo svojine obavezuje i da njegovo vršenje treba da bude na dobrobit zajednice. Barijeru nametanju svojinskih ograničenja postavljaju dve osnovne Ustavom zagarantovane vrednosti: ljudsko dostojanstvo (die Würde des Menschen) i pravo na slobodan razvoj ličnosti (die freie Entfaltung der Persönlichkeit). Nemački sudovi štite pravo svojine kao instrument za ostvarenje dostojanstva, lične autonomije, privatnosti i kao pretpostavku za slobodan razvoj ličnosti. Sa druge strane, postoji tzv. institucionalna garantija (Institutionsgarantie) koja podrazumeva pravo države da uredi i ograniči neki institut u javnom interesu. Tako je u slučaju Naßauskiesung Savezni ustavni sud (Bundesverfassungsgericht) našao da je pogrešna premisa Vrhovnog suda pravde (Bundesgerichtshof) da vlasniku zemljišta u skladu sa § 905 Nemačkog građanskog pripada pravo na korišćenje izvora vode koje se nalaze na toj parceli. Paragrafom 905 je propisano 'pravo vlasnika zemljišta prostire se i na prostor iznad i ispod površine zemlje. Vlasnik međutim ne može zabraniti uticaje na tim visinama ili dubinama, ukoliko nema interesa za njihovo isključenje.' U vezi sa ovim argumentom Ustavni sud je izneo stav da ne postoji podudarnost između građanskopravnog i ustavnopravnog pojma svojine. Osim toga, istakao je da poređenje nije primereno jer u vreme donošenja Nemačkog građanskog zakonika nije postojala potreba da se vlasnicima zemljišta ograniči korišćenje podzemnih voda. U međuvremenu su narasle potrebe industrije uslovile značajne promene koje su dovele do izmene pravne regulative. Savezni ustavni sud je osporenu meru smatrao dozvoljenim ograničenjem prava svojine u javnom interesu. U radu su navedeni i drugi primeri iz prakse sudova Nemačke koji se odnose na različite aspekte socijalne funkcije prava svojine. Da bi se stekla realna i potpuna predstava o socijalnoj funkciji prava svojine u Nemačkoj, treba imati u vidu i pojedine institute privatnog prava, poput fideikomisa i porodičnih zadužbina, koje omogućuju da se veliki deo nacionalnog bogatstva izdvoji iz pravnog prometa u korist određenih slojeva stanovništva i pretvori u svojevrsna dobra mrtve ruke. Toj problematici je posvećen završni deo ovog rada.
Reference
*** (2017) BVerfGE 58, 137: Pflichtexemplar. pasus 50, http://www.servat.unibe.ch/dfr/bv058137.html, 27. decembra
*** (2017) Understanding the socio-economic divide in Europe. Background Report 26 January
*** (2017) BVerfGE 24, 367: Hamburgisches Deichordnungsgesetz. pasus 94, http://www.servat.unibe.ch/dfr/bv024367.html, 26. decembar
Alexander, G.S. (2003) Property As a Fundamental Right? The German Example. Cornell Law Review, 88: 739
Gierke, O., Gierke, O. (1889) Die soziale Aufgabe des Privatrechts. Berlin, Heidelberg: Springer Nature America, Inc, str. 3-46
Lubens, R. (2007) The social obligation of property ownership: A comparison of German and U.S. law. Arizona Journal of International and Comparative Law, Vol. 24, No. 2, 389, 390
Lüke, W. (2014) Sachenrecht. München: C.H.Beck, 3. Auflage, 48, 49
Nikolić, D. (2013) Klimatske promene i građansko pravo - elementi za strategiju prilagođavanja. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 47, br. 4, str. 61-80
Nikolić, D. (2010) Property law in Serbia: Both autonomous legal development and legal transplant. u: Jessel Holst Christa, Kulms Rainer, Trunk Alexander [ur.] Private Law in Eastern Europe, Tubingen: Mohr Sebeck, 259-267
Nikolić, D.Ž. (2015) Uticaj negativnih kamatnih stopa na rad zadužbina i fondacija. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 49, br. 4, str. 1509-1518
Nikolić, D.Ž. (1997) O porodičnim zadužbinama. Pravo - teorija i praksa, vol. 14, br. 12, str. 65-69
Rener, K. (1960) Socijalna funkcija pravnih instituta. Beograd: Plato
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns52-17545
objavljen u SCIndeksu: 26.07.2018.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Nema povezanih članaka