Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 4 od 5  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 50, br. 4, str. 1083-1101
Svojinski odnosi i pravo na vodu u epohi masovnih migracija
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresad.nikolic@pf.uns.ac.rs, s.midorovic@pf.uns.ac.rs
Projekat:
Projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu: Pravna tradicija i novi pravni izazovi

Ključne reči: voda; građansko pravo; pravo na vodu; svojinski odnosi; klimatske promene; migracije
Sažetak
Voda je u prošlosti dugo tretirana kao opšte dobro koje treba da bude dostupno svim pripadnicima društvene zajednice. Međutim, vremenom su se okolnosti menjale. Pojava i postupno jačanje individualne svojine, uticali su na transformaciju društvenih odnosa koji su nastajali u vezi sa korišćenjem vodnih resursa. Vlasnici nepokretnosti koje su bile u neposrednoj vezi sa izvorištima, ovlašćeni su da po principu prvenstva koriste vodu za svoje potrebe i potrebe svog domaćinstva (prior tempore, potior iure). Prema tradicionalnom shvatanju, susedi su bili dužni da se uzdrže od korišćenja vode, sve dok on ne namiri svoje potrebe, u granicama tzv. redovne (normalne) upotrebe. Po istoj logici, privilegovani vlasnik nepokretnosti je takođe mogao da zahteva i od svih trećih lica da ga ne ometaju u korišćenju vodnih resursa (ius excludendi tertii). Naime, ovlašćenje korišćenja vode je bilo akcesorne prirode i pripadalo je korpusu prava svojine, koje je, kao apsolutno, delovalo prema svima (erga omnes). Kasnije je ustanovljeno, neakcesorno (samostalno), prenosivo pravo na korišćenje vodnih resursa čiji nosilac može biti država, lokalna zajednica, privatno pravno lice i pojedinac, nezavisno od toga da li je vlasnik nepokretnosti koja je u vezi sa izvorištem ili ne. U međuvremenu je došlo do značajnih promena u shvatanju prava svojine. Ono se više ne smatra apsolutnim, u izvornom smislu. U ustavima nekih zemalja i odlukama najviših nacionalnih i nadnacionalnih sudova piše da svojina ima socijalnu funkciju i da se može ograničiti u javnom interesu. U tom smislu i ovlašćenje korišćenja vodnih resursa može biti ograničeno u interesu društvene zajednice, a kako pokazuje praksa pojedinih zemalja, i u interesu drugih pojedinaca i privatnih pravnih lica. O tome, između ostalog, svedoče različiti oblici javno-privatnog partnerstva. Pravo vlasnika nepokretnosti da koristi vodne resurse dodatno može biti ograničeno priznavanjem univerzalnog ljudskog prava na vodu. U vezi sa tim, u pravnoj teoriji postoje brojne nedoumice. Najznačajnija je svakako ona koja se tiče postojanja univerzalnog ljudskog prava na vodu. Neki smatraju da ono ne postoji, ali da je u nastajanju. Drugi misle da je implicitno sadržano, odnosno, da se izvodi iz postojećih ljudskih prava, a ima i onih koji smatraju da je to pravo sui generis. U radu su analizirani dokumenti Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, praksa Evropskog suda za ljudska prava i pravna regulativa Republike Srbije koja se odnosi na tu problematiku. Uvođenje univerzalnog ljudskog prava na vodu ima poseban značaj u vremenu u kom živimo. Za to postoje dva važna razloga. Prvi predstavlja mogućnost horizontalne primene ljudskih prava u građanskopravnim odnosima (konstitucionalizacija), koja može dovesti do sužavanja prava svojine u interesu drugih lica. Drugi predstavljaju masovne migracije koje su posledica klimatskih promena, globalnog zagrevanja i nestašice vode. U takvim okolnostima treba utvrditi adekvatnu pravnu politiku, zasnovanu na sveobuhvatnim naučnim istraživanjima, i doneti odgovarajuću pravnu regulativu.
Reference
*** (2016) Global environment outlook (GEO 5): Environment for the future we want, chapter 4 - water. United Nations Environment Programme, 102 i dr., http://web.unep.org/geo/assessments/global-assessments/global-environment-outlook-5, 20. decembar 2016
*** (1991) Direktiva 91/676/EEZ o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora. OJ L, 375, 31.12.1991, 1-8
*** (2000) Direktiva 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za preduzimanje mera Zajednice u oblasti vodne politike. OJ L, 327, 22.12.2000, 1-73
*** (2006) Direktiva 2006/7/EZ o upravljanju kvalitetom vode za kupanje. OJ L, 64, 4.3.2006, 37-51
*** (2006) Direktiva 2006/118/EZ o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja i pogoršanja. OJ L, 372, 27.12.2006, 19-31
*** (2008) Direktiva 2008/105/EZ o ekološkim standardima kvaliteta u oblasti politike voda. OJ L, 348, 24.12., 84-97
*** (2013) Direktiva 2013/39/EU u vezi sa prioritetnim supstancama u oblasti politike voda. OJ L, 226, 24.8.2013, 1-17
*** (2013) Direktiva 2013/51/Euroatom o zahtevima za zaštitu javnog zdravlja u vezi sa radioaktivnim supstancama u vodi namenjenoj ljudskoj upotrebi. OJ L, 296, 7.11.2013, 12-21
*** (2012) Povelja o osnovnim ljudskim pravima Evropske Unije. OJ C, 326, 26.10.2012, 391-407
*** (2006) Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98
*** (2012) Juge de Paix Fontaine-l’Evęque [2009]. JJP, 306
*** (2010/2016) Zakon o vodama. Službeni glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016
*** (1991) Direktiva 91/271/EEZ u vezi sa tretmanom gradskih otpadnih voda. OJ L, 135, 30/05/1991, 40-52
*** (1998) Direktiva 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene konzumiranju od strane ljudi. OJ L, 330, 5.12.1998, 32-54
*** (2016) Rezolucija 7/22 Saveta za ljudska prava je dostupna. 6 oktobar 2016, http://ap.ohchr.org/documents/E/HRC/resolutions/A_HRC_RES_7_22.pdf
Collins, H. (2012) On the (in)compatibility of human rights discourse in private law. LSE Law, Society and Economy Working Papers, 7/2012, London, 15 i 16
Cour de cassation (2012) Chambre civile 1. N° de pourvoi: 11-26814, 28 novembre
Craven, M. (2006) Some thoughts on the emerging right to water. u: Riedel Eibe, Rothen Peter [ur.] The Human Right to Water, BWV - Berliner Wissenschafts-Verlag, 37
Đajić, S. (2014) Pravo na vodu. Pravni život, 12, 218-221
Gardner, D.B. (2000) The importance of property rights in water. Journal in Contemporary Water Research and Education, 1, 31 i dr
Kothari, M. (2006) Obstacles to making water a human right: A review. u: Riedel Eibe, Rothen Peter [ur.] Access to Water, Justice and Human Rights, The Human Right to Water, 150, 151
Nenadić, B. (2013) Ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u Republici Srbiji. 2, http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/03/Bosa-Nenadicpredsednica-ustavnog-suda-RS-Ustavna-zalba.pdf, 12.jul.2016
Nikolić, D. (2013) Klimatske promene i građansko pravo - elementi za strategiju prilagođavanja. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 47, br. 4, str. 61-80
Nikolić, D. (2014) Apsolutnost svojine u francuskom pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 48, br. 4, str. 85-101
Nikolić, D. Climate change and property rights changes. u: Van Straalen F., Hartmann T., Sheehan J. [ur.] Property Rights and Climate Change, monografija u štampi
Nikolić, D. (2016) Uvod u sistem gradjanskog prava. Novi Sad: Pravni fakultet - Centar za izdavačku delatnost
Nikolić, D. (2016) Odnos ljudskih prava i građanskih privatnih prava u Evropi, Harmonizacija srpskog i mađarskog prava sa pravom Evropske unije. u: Tematski zbornik Pravnog fakulteta u Novom Sadu IV, 193-209
Thielbörger, P. (2014) The right(s) to water: The multi-level governance of a unique human right. Springer, apstrakt
Winkler, I.T. (2012) The human right to water: Significance, legal status and implications for water allocation. Oxford-Portland, Oregon: Hart Publishing, 41
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns50-13209
objavljen u SCIndeksu: 25.04.2017.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci