Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 4  
Back povratak na rezultate
2019, vol. 53, br. 3, str. 1081-1097
Strategija suprotstavljanja nasilju u porodici
Kriminalističko-policijski univerzitet, Beograd

e-adresasasamarkovic975@gmail.com
Projekat:
Razvoj institucionalnih kapaciteta, standarda i procedura za suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu u uslovima međunarodnih integracija (MPNTR - 179045)

Sažetak
Autor se u radu bave analizom efektivnosti i efikasnosti rada državnih organa Srbije, pre svega policije, javnog tužilaštva i suda, u suprostavljanju nasilju u porodici. Naime, policija donošenjem (2016.) i primenom (jun 2017.) Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (u daljem tekstu - Zakon) dobija ključnu ulogu u ovoj oblasti. Mnoga istraživanja pokazuju da je od inkriminacije krivičnog dela nasilje u porodici u naš kazneni sistem 2002. godine, u zvaničnim evidencijama policije, javnog tužilaštva i suda ova društveno-negativna pojava višestruko porasla. Suprotan trend nije usledio ni nakon donošenja (2005.) i primene (2006.) Porodičnog zakona (PZ), i inkriminisanja u naš pravni sistem porodičnopravnih mera zaštite od nasilja u porodici. Evidentno je to da je država tražila efikasnije načine da se suprotstavi ovoj pojavi. Pri tome, treba imati u vidu činjenicu da iako je svima poznata krilatica "najefikasniji je preki sud", on kao takav, bez obzira na brzinu rešavanja spornih pitanja, ne postoji nigde u savremenom demokratskom društvu, niti bilo ko razmatra mogućnost takvog suđenja. Poštovanje ljudskih prava zahteva određene procedure i pravila koji neminovno usporavaju postupak, i negativno utiču na efikasnost. U krivičnom i parničnom postupku u suprotstavljanju nasilju u porodici glavnu ulogu imaju javno tužilaštvo i sud. Javno tužilaštvo podiže optužbu i podnosi tužbu a sud donosi presudu. Policija preuzima mere po nalogu i pod kontrolom javnog tužilaštva i suda. Međutim, Zakon policiji daje novu ulogu, da samostalno, po službenoj dužnosti, u vremenski ograničenom i hitnom postupku, izriče hitne mere u trajanju 48 časova. Sud može da ih produži za novih 30 dana, ali ne može da ih ukine. Autor ovog rada razmatra postignute rezultate u suprotstavljanju nasilju u porodici nakon donošenja novog Zakona i da li je propisivanjem hitnih mera i prepuštanjem ključne uloge u suprotstavljanju nasilju u porodici policiji, rešen ovaj društveno-negativni problem? Pri tome, autor zaključuje da Zakon ne daje policiji mogućnost izbora prilikom donošenja naređenja. Ako procena rizika ukazuje na najmanja sumnju da može doći do nasilja u porodici u neposrednoj budućnosti, to rezultira izricanjem hitnih mera. Zato je u Srbiji za godinu dana izrečeno više hitnih mera nego u državama sa sličnim brojem stanovnika na petogodišnjem nivou. Međutim, broj ubijenih žena je konstantan i nije smanjen primenom Zakona.
Reference
*** (2016-2018) Zakon o policiji. Službeni glasnik RS, br. 6/2016, 24/2018, 87/2018
Bošković, A.M., Puhača, J. (2019) Analiza praktične primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, s posebnim osvrtom na primenu hitnih mera. Nauka, bezbednost, policija, vol. 24, br. 1, str. 30-48
Bugarski, T.D. (2018) Borba protiv nasilja u porodici u praksi nadležnih organa u Novom Sadu. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 52, br. 1, str. 95-121
Kolarić, D. (2018) Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom i druge alternativne krivične sankcije u Krivičnom zakoniku Srbije. u: Bejatović Stanko; Jovanović Ivan [ur.] Alternativne krivične sankcije - regionalna krivična zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja, Beograd, pp. 73-94
Kolarić, D., Marković, S.M. (2018) Pojedine nedoumice u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 66, br. 1, str. 45-71
Marković, S.M. (2018) Pojedina iskustva u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. u: Bejatović Stanko [ur.] Organizacija pravosuđa i efikasnost sudske zaštite (Evropski standardi i stanje u Srbiji) - krivičnopravni aspekt, septembar 2018, Zlatibor, 245-260
Marković, S.M. (2019) Measures for prevention of domestic violence and for protection of victims in Serbia's legal system with special reference to emergency measures. NBP. Nauka, bezbednost, policija, vol. 24, br. 2, str. 45-63
Marković, S.M. (2018) Sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Beograd
Ministarsvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcija policije (2017) Strateška procena javne bezbednosti. Beograd
Ristivojević, B.R. (2018) Da li je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici zakazao?. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 52, br. 1, str. 137-152
Sage, A. (1995) Systems engineering for risk management. Netherlands
Stevanović, O.M., Subošić, D.R., Kekić, D.D. (2018) Specifične karakateristike Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 52, br. 1, str. 153-168
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns53-23251
objavljen u SCIndeksu: 06.04.2020.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0